Podizanje svesti o značaju bezbednosti na radu

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Darija Kisić Tepavčević istakla je da je pravo na bezbedne i zdrave uslove za rad osnovno i najvažnije pravo koje proističe iz rada i koje nikome ne sme da bude uskraćeno.

Kisić Tepavčević je, na konferenciji povodom obeležavanja Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu, navela da radimo u vremenu u kome se bezbednosti i zdravlju na radu pridaje izuzetan značaj, posebno imajući u vidu aktuelnu pandemiju, koja je, nažalost, povećala i rizike u samom procesu rada.

Ministarka je naglasila da su aktivnosti Ministarstva u prethodnom periodu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu bile usmerene prvenstveno na usklađivanje zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije i modernizaciju rada Inspektorata za rad.

Inspektori su, kako je istakla, od januara do septembra ove godine izvršili 44.069 inspekcijskih nadzora i 9.213 zajedničkih i koordinisanih inspekcijskih nadzora u cilju suzbijanja širenja koronavirusa.

Iako je dosta urađeno u prethodnom periodu, naše inspekcije su bile veoma aktivne i stalno su na terenu, pri čemu ima prostora za unapređenje aktivnosti, što je u skladu sa nastojanjem da se smanji broj povreda na radu, rekla je Kisić Tepavčević.

Ona je navela da nam u narednom periodu predstoje vrlo značajni zadaci – unapređenje zakonodavstva u ovoj oblasti, podizanje svesti o značaju bezbednosti na radu, i to radi smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.

Prema njenim rečima, Ministarstvo radi na izradi Nacrta zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, a javna rasprava o tom nacrtu je završena.

Ministarstvo će, u cilju obezbeđivanja primene svih propisa i unapređenja pravnog okvira, raditi na razvijanju socijalnog dijaloga sa svim partnerima, jer se samo zajedničkim radom može postići smanjenje broja povreda na radu.

Ministarka je, povodom Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu, najboljim inspektorima za rad dodelila zahvalnice za 2020. godinu.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Dunja Cicmil istakla je da će se pozitivni efekti novog zakona ogledati u povećanju nivoa zaštite i unapređenju bezbednosti zaposlenih na radu, podizanju nivoa kompetencije stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu, kao i licenciranju svih fizičkih lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu.

Cicmil je istakla da je Uprava u ovoj godini, u cilju poboljšanja stručnog, kvalitetnog i zakonitog rada pravnih lica i preduzetnika sa licencom za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, pojačala kontrolu nad njihovim radom.

Prema njenim rečima, broj nadzora je za prvih osam meseci ove godine udvostručen u odnosu na period od 2018. do 2020. godine, a sa takvom praksom će se nastaviti i u narednoj godini.

Vršilac dužnosti direktora Inspektorata za rad Milan Cvetkov istakao je da su inspektori rada od januara do septembra ove godine, od 44.069 inspekcijskih nadzora, izvršili 22.369 nadzora u oblasti radnih odnosa, 21.518 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 182 nadzora nad neregistrovanim subjektima.

Oni su, kako je dodao, zatekli 4.042 lica na radu ''na crno'', a, nakon preduzetih mera inspektora rada, poslodavci su zasnovali radni odnos sa 2.420 lica.

Prema njegovim rečima, inspektori su doneli 3.777 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, sa ukupno 8.258 mera i 4.364 ukazivanja, upozorenja i naloga na zapisnike, 349 rešenja o zabrani rada na mestu rada, 2.610 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica i preduzetnika i odgovornih lica u pravnim licima.

Takođe, podneli su 45 krivičnih prijava, izvršili 753 inspekcijska nadzora povodom prijavljenih povreda na radu i utvrdili 182 neregistrovana subjekta.

Ministarstvo se, obeležavanjem Evropske nedelje bezbednosti i zdravlja na radu, pridružilo kampanji Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu „Zdrava radna mesta, smanjimo opterećenje”, čiji je cilj da se ukaže na značaj prevencije poremećaja mišićno-skeletnog sistema.

O tome su na konferenciji govorili Tim Tregenza i Majkl Dineli iz Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu „Zdrava radna mesta, smanjimo opterećenje”.

Na konferenciji su, kao primere dobre prakse u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, svoj rad predstavile kompanije Grundfos Srbija d.o.o i Norma grupa d.o.o.