Nema nedostatka prostora na bečkom Centralnom groblju

Više od tri miliona ljudi sahranjeno je na Bečkom centralnom groblju. Iako je ovo groblje veličine 2,4 kvadratna kilometra poslednji put prošireno pre više od 100 godina, nema nedostatka prostora. Centralno groblje, sa oko 330.000 grobnih mesta, spada u najveće komplekse grobalja u Evropi.

Jedanaest procenata urni se u Beču polaže u tzv. „prirodnim grobnicama“, u biološki razgradivim urnama u predelu korena stabla. To štedi prostor u poređenju sa klasičnim grobnim mestima, kaže portparol bečkih grobalja, Julija Štering. Na primer, u jednoj takvoj prirodnoj grobnici mogu biti sahranjene 24 osobe. Većina ljudi se ipak i dalje sahranjuje u klasičnim grobnicama. Kada istekne pravo korišćenja, grobnice se nakon nekoliko godina, zajedno sa nadrgrobnom pločom, ponovo dodeljuju. Kamenoresci tada uklanjaju ime prethodno sahranjenog i stavljaju novo ime. Međutim, može proći nekoliko godina dok se grobnica ponovo ne dodeli. Prvo se kontaktiraju rođaci, a nalepnicama na nadgrobnim pločama se takođe skreće pažnja na ponovnu dodelu. Preminuli ostaju na istom mestu.

„Pokušavamo sa pijetetom da stvorimo prostor za nove sahrane“, objašnjava Štering. Tako na Centralnom groblju ima mesta za više od četiri miliona preminulih, milion više nego što je trenutno sahranjeno. Prema bečkom monitoringu mortaliteta (2007-2020), u Beču svake godine umire između 16.000 i 17.000 ljudi, to je oko 45 osoba dnevno ili 300 nedeljno. Broj nedeljnih smrtnih slučajeva se znatno razlikuje zbog sezonskih događaja kao što su grip ili toplotni talasi.