Usvojen predlog rebalansa budžeta za 2021. godinu

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu, koji je prevashodno razvojnog karaktera.

Ukupni budžetski prihodi predviđeni rebalansom iznose 1.488,5 milijardi dinara. Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijarde dinara (povećanje od 111 milijardi dinara), a neporeski u iznosu od 191,5 milijardi (povećanje od 21,1 milijardu).

U strukturi prihoda poreski prihodi čine 85,9 odsto, neporeski 12,9 odsto, dok se ostatak od 1,2 odsto odnosi na donacije.

U projekciji prihoda, skoro sve kategorije prihoda beleže rast u odnosu na prethodnu projekciju, dok najveće pozitivne promene beleže porez na dobit pravnih lica i PDV. Ostale kategorije revidirane su naviše usled snažnijeg oporavka aktivnosti od očekivanog.

Rebalansom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.792,95 milijardi dinara. U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi, u najvećoj meri zbog značajno bolje realizacije prihoda, i on sada iznosi 4,9 odsto BDP-a, umesto planiranih 6,9 odsto BDP-a.

Javni dug opšte države na kraju godine iznosiće do 58,2 odsto, umesto 60 odsto BDP-a, kako je iznosila prethodna procena.

Rebalansom je za kapitalne investicije izdvojeno 388,9 milijardi dinara, odnosno 6,3 odsto BDP, dok je na nivou opšte države ta brojka približno 478 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto BDP.

Na sednici su usvojeni i propisi koji su u aprilu dogovoreni sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a koji su deo aktuelnog aranžmana, čime su ispunjeni određeni reformski ciljevi.

Između ostalog, usvojeni su Zaključak o usvajanju jedinstvene metodologije za praćenje fiskalnih rizika u Republici Srbiji, Strategija za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine i Uredba o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti (de minimis pomoći) za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa.

Takođe, usvojena je i Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći u obliku naknade za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa i Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike.

Fiskalni rizici su grupno svi činioci koji mogu dovesti do odstupanja fiskalnih rezultata od očekivanja i prognoze, i oni mogu biti povezani sa poslovanjem javnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave, sudskim sporovima i elementarnim nepogodama.

Metodologija će, s jedne strane, omogućiti da Ministarstvo finansija i Vlada Srbije efikasnije prate predmetne rizike i da, s druge strane, proaktivno utiču na procese i politike koji dovode do fizičkih i posledično do fiskalnih rizika.

Kada je reč o usvajanju Strategije za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine, njome se donosi temeljni plan za razvoj jednog od najbitnijih segmenata ekonomije svake zemlje – tržište kapitala. Cilj strategije jeste da Srbija razvije konkurentno, efikasno, transparentno i produktivno tržište kapitala koje će investitorima pružiti širok spektar proizvoda i usluga.

Usvojene su i važne uredbe iz oblasti kontrole državne pomoći, koje se odnose na usluge od opšteg ekonomskog interesa, zaštitu životne sredine i energetiku. Evropska komisija je u Godišnjem izveštaju prepoznala i pohvalila dosadašnje zakonodavne aktivnosti iz oblasti kontrole državne pomoći.

Vlada je usvojila Predlog zakona o biocidnim proizvodima, čiji je osnovni cilj unapređenje sistema stavljanja na tržište i korišćenja biocidnih proizvoda i tretiranih proizvoda na teritoriji Srbije.

Na ovaj način se dalje osigurava visok nivo zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, unapređuje trgovina ovim proizvodima sa zemljama Evropske unije i drugim zemljama i obezbeđuje konkurentnost privrede.

Članovi vlade usvojili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine, što predstavlja rešavanje važnog pitanja za građane dve zemlje u njihovom svakodnevnom životu.

Na ovaj način, omogućena je zamena važećih dozvola bez prethodnog polaganja teorijskog i praktičnog dela vozačkog ispita, a za određene kategorije vozila.

Imajući u vidu da područje Južne Srbije ima potencijal da postane značajna zdravstvena, kulturna i turistička destinacija, obrazovana je Međuresorna radna grupa za uređenje i razvoj Južne Srbije na teritoriji gradova Leskovac i Prokuplje i opština Kuršumlija, Lebane i Bojnik, sa zadatkom praćenja, koordinacije i sprovođenja monitoringa aktivnosti nadležnih institucija iz oblasti turizma, životne sredine i infrastrukture.