Srbija prva u regionu emitovala zelenu evroobveznicu

Ministar finansija Srbije Siniša Mali  rekao je danas da je prva zelena evroobveznica u Srbiji emitovana juče u iznosu od jedne milijarde evra sa rokom dospeća od sedam godina i najnižom do sada kuponskom stopom postignutom na međunarodnom tržištu od jedan odsto.

Mali je naveo da je istovremeno, sa emisijom zelene evroobveznice, emitovana i petnaestogodišnja evroobveznica u iznosu od 750 miliona evra, sa godišnjom kuponskom stopom od 2,05 odsto.

On je pojasnio da je time napravljen još jedan presedan i emitovana obveznica ročnosti petnaest godina, čime je Srbija uspela da obezbedi finansiranje na međunarodnom finansijskom tržištu na najduži rok do sada.

Ministar je naglasio da se jučerašnjom emisijom Srbija svrstala u red retkih evropskih zemalja koje su na međunarodnom finansijskom tržištu emitovale zelene evroobveznice, a koje su namenjene isključivo za finansiranje ekološki prihvatljivih projekata.

Visok nivo tražnje omogućio je Srbiji da obezbedi povoljne kamatne stope za obe emitovane evroobveznice, rekao je Mali i precizirao da je ukupna tražnja iznosila više od šest milijardi evra od strane više od 200 investitora.

Prema njegovim rečima, to je tokom jučerašnje aukcije omogućilo smanjenje kamatne stope za 0,35 procentna poena na zelenoj, sedmogodišnjoj, obveznici i 0,30 procentna poena na petnaestogodišnjoj obveznici.

Mali je istakao da su tome prethodili višednevni razgovori delegacije Srbije sa velikim brojem investitorima iz čitavog sveta.

On je ukazao na to da je naša delegacija još jednom predstavila Srbiju kao novu investicionu destinaciju za investitore koji isključivo ulažu u zelene projekte, i time diversifikovala investitorsku bazu.

Ministar je poručio da je država posvećena povećanju ulaganja u ekologiju i zaštitu životne sredine, kao i obezbeđivanju najpovoljnijih sredstava za zelene projekte iz novih izvora finansiranja, kao što je tržište zelenih obveznica.

Prema njegovim rečima, Srbija je hrabro izašla na međunarodno tržište kapitala i ponudila svoju zelenu obveznicu, u vrednosti od jedne milijarde evra, iako je tražnja bila mnogo veća.

Kako je rekao, zahvaljujući velikom interesovanju kamatna stopa na zelenoj obveznici je smanjena za čak 20 odsto u odnosu na početnu, što dokazuje opravdanost odluke o emisiji ovakve vrste obveznica.

Mali je predočio da se tržište zelenih obveznica u poslednjih nekoliko godina rapidno razvija sa ciljem da se obezbedi finansiranje projekata koji doprinose ekološkoj održivosti u najširem smislu.

On je istakao da će se sredstva od izdatih zelenih obveznica koristiti se za finansiranje i refinansiranje troškova vezanih za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće i otpadnih voda, za izgradnju metroa i moderne železnice, zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagađenja, prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, energetsku efikasnost i obnovljive izore energije.

Ponosni smo što smo lideri u regionu, a i šire, i što smo uspeli da pripremimo Okvirni dokument za izdavanje zelenih obveznica, obezbedili pozitivno mišljenje nezavisnog verifikatora i hrabro izašli na međunarodno finansijsko tržište, naglasio je on.

Ministar je ukazao na to da je samo par dana pre nego što je Srbija objavila pomenuti okvirni dokument, Evropska unija objavila svoj Okvirni dokument kojim promoviše izdavanje zelenih obveznica u iznosu od 250 milijardi evra za svoje projekte, što još jednom pokazuje da idemo u korak sa svetom.

On je objasnio da je zelena tranša emitovana u skladu sa strateškim planom Vlade o ulaganju dodatnih sredstava za finansiranje projekata u oblastima zaštite životne sredine i ublažavanja klimatskih promena.

Prema njegovim rečima, najveći deo sredstava prikupljenih emisijom druge tranše evroobveznice biće iskorišćen za ono što je najurgentnije u ovom trenutku, a to je da se otplate dugovi koji su nasleđeni iz prošlosti.

Ministar je rekao da i ove, kao i prethodnih godina, Srbija mora da otplaćuje skupe stare dugove nastale u periodu do 2012. godine, navodeći podatak da je samo do kraja septembra za plaćanje obaveza neophodno izdvojiti približno 115 milijardi dinara.

Krajem septembra, na naplatu dospeva preostali deo najskupljeg duga koji je nastao u 2011. godini emitovanjem evroobveznice u američkim dolarima sa kuponskom stopom od čak 7,25 odsto, a za plaćanje samo po osnovu te obaveze neophodno je obezbediti više od 700 miliona dolara, precizirao je Mali i dodao da je potrebno više od 25 miliona dolara samo za plaćanje kamate.

On je rekao da se još uvek otplaćuju i zajmovi koji su od evropskih i svetskih finansijskih institucija i stranih vlada uzimani u periodu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka po vrlo visokim kamatnim stopama i koje će Srbija otplaćivati još dvadesetak narednih godina.

Kako je precizirao, za otplatu obaveza prema Pariskom klubu poverilaca, neohodno je izdvojiti skoro 60 miliona evra, a zatim, do kraja godine, po osnovu starog konsolidovanog zajma Svetske banke, dospeva za plaćanje još jedna rata u iznosu od približno 28 miliona evra.

Mali je ukazao na to da će za plaćanje obaveza po osnovu ova tri dugovanja do kraja godine će biti potrošeno gotovo 90 odsto sredstava prikupljenih emisijom druge tranše evroobveznice.