Rebalans budžeta usmeren na podizanje životnog standarda

Ministar finansija u Vladi Srbije Siniša Mali izjavio je danas da je Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu rezultat izuzetnih ekonomskih dostignuća u ovoj godini, što je dovelo do 183 milijarde dinara (1,5 milijardi evra) većih prihoda u budžetu u prvih devet meseci ove godine.

Mali je, obrazlažući pomenuti dokument u Skupštini Srbije, naveo da je to ministarstvo želelo da kroz ovaj rebalans budžeta na pravi način raspodeli taj novac i usmeri ga na ono što su prioriteti Vlade Srbije.

Rebalans i njegova struktura ulaganja usmereni su ka kapitalnim investicijama, podizanju atraktivnosti naše ekonomije i životnog standarda građana, rekao je ministar, dodavši da se takav pristup u planiranju ekonomske politike pokazao ispravnim i uspešnim.

Prema njegovim rečima, nikada veća ulaganja u kapitalne projekte, kao i podrška privredi i građanima, doveli su do toga da će Srbija ove godine imati privredni rast od sedam procenata.

Ako se uzme u obzir prošlogodišnji pad privrede od svega -0,9 odsto, to nas svrstava među prve tri najuspešnije ekonomije u Evropi koje su se izborile na ekonomskom i zdravstvenom planu u uslovima pandemije koronavirusa, istakao je on.

Ministar je rekao da ćemo ovu godinu, najverovatnije, završiti sa deficitom od svega 4,9 odsto, što je znatno manje od planiranih 6,9 odsto, pri čemu udeo javnog duga u ukupnom BDP-u zemlje neće premašiti 58,2 odsto.

On je, govoreći o ostvarenim prihodima u ovoj godini, precizirao da je porez na dohodak veći za 4,5 milijardi dinara od planiranih, dok je prihod od poreza na dobit pravnih lica viši za 43,9 milijardi dinara u odnosu na aprilsku projekciju.

Takođe, kako je naveo, porez na dodatu vrednost veći je za 53,7 milijardi dinara, prihodi od carina za 2,5 milijardi dinara, dok su prihodi od akciza za 6,4 milijarde dinara veći od projektovanih.

Ovi podaci ukazuju na to da nam se ekonomija oporavlja mnogo brže od planiranog, da je otporna na krizu i da su paketi podrške prošle i ove godine bili opravdani i ciljani na pravi način, kako bi obezbedili makroekonomsku stabilnost, očuvanje radnih mesta i proizvodnih kapaciteta, naglasio je Mali.

Ministar je objasnio da je osnova naše ekonomske politike usmerena ka višim stopama rasta zasnovana na nikad većim kapitalnim investicijama, pre svega u građevinsku, ali i ostale industrije.

Prema njegovim rečima, rebalansom je za kapitalne investicije izdvojeno na nivou opšte države približno 478 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto BDP-a.

Mali je rekao da su ovim rebalansom obezbeđena dodatna sredstva za izgradnju Moravskog koridora, deonicu Novi Beograd–Surčin, Dunavsku magistralu, izgradnju obilaznica oko Loznice, Gornjeg Milanovca, Užica i tunel kod Kadinjače, kao i sredstva za početak izgradnje metroa u Beogradu.

Prema njegovim rečima, plan je da izgradnja prve linije metroa počne do kraja novembra ove godine, što je još jedno obećanje građanima koje će biti ispoštovano.

On je, govoreći o ulaganjima u zdravstvo, istakao da su rebalansom opredeljena sredstva za izgradnju fabrike vakcina, napomenuvši da će Srbija biti prva država u regionu koja će imati svoju fabriku vakcina.

Mali je naglasio da će nam to obezbediti zdravstveni suverenitet jer ćemo sami proizvoditi vakcine, ali i dati priliku da pomažemo drugima, ako se za tim ukaže potreba.

Ministar je ukazao na to da je izdvojen i novac za dalje opremanje Kliničkog centra u Beogradu, kao i za nove projekte iz oblasti zdravstva, kao što su radovi na rekonstrukciji osam domova zdravlja – u  Grockoj, Gadžinom Hanu, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači, Somboru i na Čukarici.

On je naveo i da su dodatno obezbeđene 3,3 milijarde dinara za projekte u oblasti ekologije, i dodao da se u budžetu već nalaze projekti za izgradnju kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u brojnim lokalnim samoupravama.

Prema njegovim rečima, rebalansom je predviđeno dodatnih 2,7 milijardi dinara za poljoprivredu, čime predviđena ukupna izdvajanja za tu oblast dostižu 60,3 milijarde dinara.

Istovremeno, rebalansom su predviđena i dodatna izdvajanja za sport – za završetak radova na multifunkcionalnoj dvorani u Košutnjaku, predočio je Mali, podsetivši na to da je Srbija organizator svetskih prvenstava u rvanju, atletici i šahu u 2022. godini.

Takođe, izdvojena su i sredstva za finalizaciju sporazuma sa Američkom međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom (DFC), što treba da rezultira time da se na raspolaganju privredi Srbije nađe 400 miliona dolara, precizirao je ministar.

On je najavio i da će se narednih dana pred poslanicima naći i budžet za 2022. godinu, koji predviđa deficit do tri odsto u 2022. godini, što će nam pomoći da udeo javnog duga u BDP-u bude još manji, odnosno da se spusti sa 58,2 na 55,5 odsto.

Mali se osvrnuo i na uspeh u održavanju životnog standarda stanovništva, navodeći da je prosečna plata u avgustu ove godine iznosila 64.639 dinara, pri čemu će, prema projekciji Ministarstva finansija, u decembru ove godine ona iznositi 618 evra.

Uprkos pandemiji, na putu smo da dostignemo cilj da do decembra 2025. godine prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija između 420 i 430 evra, naveo je Mali, naglasivši da su i rebalans budžeta i celokupna ekonomska politika usmereni na podizanje životnog standarda građana iz meseca u mesec.

Ministar je rekao da je vrednost dosadašnja tri paketa pomoći osam milijardi evra i da su, zahvaljujući njima, očuvani proizvodni kapaciteti i da nije bilo masovnih otpuštanja i zatvaranja fabrika.

Prema njegovim rečima, pokazano je koliko je zemlja jaka i koliko su naše finansije stabilne i da imamo novca da pomognemo našoj privredi.

Mali je naveo podatak da je u proteklih nekoliko godina otvoreno više od 250 fabrika, kao i da je u prvih osam meseci ove godine u Srbiju pristiglo 2,6 milijardi evra bruto stranih investicija, što je za 52 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Srbija je tako pokazala kolika je kredibilna i atraktivna investiciona destinacija u vreme krize, ocenio je Mali i dodao da je rebalansom predviđena i isplata dodatnih 20 evra pomoći građanima u decembru, za šta se prijave otvaraju 15.novembra.

On je objasnio da za tu pomoć neće morati da se prijavljuju građani koji su se prijavili za 30 evra dobijenih u maju, preciziravši da se prijave otvaraju za one koji su od aprila postali punoletni, dobili prebivalište i važeću ličnu kartu.

Kako je dodao, moći će da se prijave i oni koji se nisu prijavili u maju, a sada žele i ispunjavaju uslove.