Uređenje deponije u Vinči najveći ekološki projekat u Srbiji

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da uređenjem sanitarne deponije "Vinča" pokazujemo odgovoran pristup prema zaštiti životne sredine, ali i prema cirkularnoj ekonomiji i zelenoj tranziciji, koja je jedan od dva prioriteta aktuelne vlade.

Brnabić je prilikom obilaska nove sanitarne deponije "Vinča" izjavila da je dosadašnja nesanitarna deponija – smetlište u ovom delu Beograda bilo jedno od 50 najvećih ekoloških problema na svetu i drugi najveći problem na evropskom kontinentu.

Projekat uređenja sanitarne deponije, kako je istakla, najveći je ekološki projekat u Srbiji, koji se radi preko javnog partnerstva sa francusko-japanskim konzorcijumom.

Ona je podsetila na to da je beogradska deponija dospela na ekološku crnu listu zato što je u poslednjih 45 godina emitovano više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu.

Građani Beograda dnevno generišu između 1.500 i 1.600 tona komunalnog otpada, koji se 45 godina taložio na neuslovnoj i nesanitarnoj deponiji, zbog čega smo imali mnogo problema, ali i bili uzročnici emisije gasova sa efektom staklene bašte i jedan od najvećih zagađivača u Evropi, podvukla je Brnabić.

Prema njenim rečima, projekat uređenja sanitarne deponije ima pet malih projekata, od kojih su dva već završena: zatvaranje stare deponije, što je urađeno 2. avgusta i otvaranje deponije za odlaganje i reciklažu građevinskog otpada, što je završeno 18. avgusta.

Treća komponenta je izgradnja elektrane za spaljivanje komunalnog otpada, što će biti završeno u novembru 2022. godine i od sledeće grejne sezone u Beogradu imaćemo deset odsto ukupne toplotne energije iz otpada, dok će pet odsto električne energije dolaziti iz ovog izvora, rekla je premijerka.

Ona je dodala da je predviđena i izgradnja elektrane koja će pretvarati deponijski gas u električnu energiju, a da je peti projekat u okviru uređenja sanitarne deponije izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

U Evropi postoje 492 ovakva postrojenja. Ono je u skladu sa najboljim standardima EU, a mi ćemo po prvi put u Srbiji dobili toplotnu i električnu energiju iz otpada, rekla je Brnabić.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je do sada 70 odsto električne energije dolazilo iz termoelektrana, a da je tek 2014. godine počelo da se ulaže u postrojenje za odsumporavanje.

Preko 600 miliona evra je uloženo u postrojenja za odsumporavanje koje je završeno za termoelektranu Kostolac B, a očekujemo da do kraja godine bude raspisan tender za izgradnju postrojenja za odsumporavanje u Kostolcu u bloku A, zaključila je Brnabić.