Počela sa radom toplana na biomasu u Priboju

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović prisustvovala je danas u Priboju početku rada nove toplane na biomasu, poručivši da je cilj države povećanje energetske efikasnosti toplana i korišćenje goriva koja ne ugrožavaju životnu sredinu.

Mihajlovićeva je izrazila zadovoljstvo zbog toga što dva grada u Srbiji, Priboj i Mali Zvornik, imaju toplane koje koriste biomasu.

Ona je ocenila da je ovo važno za sve građanke i građane ne samo zbog energetske samodovoljnosti, pošto će toplane koristiti lokalnu drvnu seču kao gorivo, već i zbog činjenice da će imati grejanje 24 časa.

Ekološka slika će od sada biti drugačija, a za Priboj to znači za više od 90 odsto manje sumpor-dioksida i približno 90 odsto manje ugljen-dioksida, što je važno za grad koji je godinama imao problem sa kvalitetom vazduha, poručila je Mihajlovićeva.

Potpredsednica vlade je ukazala na to da 10 odsto toplana u Srbiji koristi ugalj, a 10 odsto mazut i da je neophodno da i one pređu na obnovljive izvore energije.

Pored Priboja i Malog Zvornika, gde su danas istovremeno puštene u rad toplane, očekujemo naredne godine i toplanu u Majdanpeku i Novom Pazaru, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je najavila i da će radovi na izgradnji gasovoda Zlatibor–Nova Varoš–Priboj–Prijepolje početi najverovatnije u februaru naredne godine, dodavši da je na sednici vlade usvojen izveštaj o projektu tog gasovoda i da su neki pripremni radovi već u toku.

Potpredsednica vlade je navela podatak da će u gasovod, koji će biti dug 80 kilometara, biti uloženo 40 miliona evra, da se procenjuje da će radovi trajati od 12 do 15 meseci, ali da će svakako 2023. godine ovaj projekat biti završen.

Ona je ponovila da Srbija ima dovoljno energije i energenata i da se cene električne i toplotne energije i gasa za domaćinstva neće menjati, a da će se, kada je reč o industriji, o tome razgovarati.

Kada u aprilu budemo pravili analize, videćemo da li smo mogli i jeftinije da prođemo. Mislim da jesmo, posebno ako imamo u vidu da je EPS morao bolje i efikasnije da planira remonte, a "Srbijagas" ranije da počne pregovore sa "Gaspromom" o novom dugoročnom ugovoru, istakla je Mihajlovićeva.

Bez obzira na trenutnu krizu, moramo da razmišljamo o tome da budemo samodovoljni. Da povećamo kapacitete koji koriste obnovljive izvore energije, pre svega velike hidro, gasne, solarne i vetroelektrane, jer je cilj države da imamo dovoljno energije i ujedno zdravu životnu sredinu, poručila je potpredsednica vlade.

Ona je, odgovarajući na pitanja novinara, ponovila da je projekat "Jadar" razvojna šansa za Srbiju, ali da postoje uslovi koji treba da budu ispunjeni, pri čemu je prvi uslov da ispuni i naše i svetske standarde u oblasti  životne sredine.

Drugi uslov je da Srbiji obezbedi maksimalnu korist, a to je kompletan lanac proizvodnje. Pored rudnika, želimo i fabriku litijumskih baterija i električnih vozila, naglasila je Mihajlovićeva, dodavši da to znači i posao za više hiljada ljudi, od toga samo dve hiljade u rudniku i doprinos BDP-u od 17 milijardi evra.

Prema njenim rečima, treći uslov je da građani to podrže na referendumu pošto dobiju sve informacije.

Direktor Kancelarije KfW u Beogradu Rudiger Hartman čestitao je potpredsednici vlade, ministarstvu i lokalnim samoupravama na tome što su obe toplane postale operativne na početku grejne sezone.

Zelena agenda i korišćenje OIE su u fokusu saradnje, o tome je bilo reči u međuvladinim razgovorima. Govorili smo i o novim, zajedničkim projektima vrednim 300 miliona evra, što će biti osnova za saradnju kada je reč o povećanju energetske efikasnosti i korišćenju OIE, naveo je on.

Mi smo dugogodišnji partneri i privilegovani smo što imamo ulogu u unapređenju svih ekonomskih i ekoloških standarda. Energetski sektor je ključan u našoj saradnji. Projekti na kojima zajedno radimo vredni su 1,5 milijardi evra, rekao je Hartman.