Novi zakonodavni okvir osnova za energetsku tranziciju

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da su dekarbonizacija, zelena tranzicija i Zelena agenda prilika da privučemo nove investicije i unapredimo energetsku bezbednost, doprinoseći pritom ostvarivanju regionalnih i globalnih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena.

Mihajlovićeva je, na otvaranju međunarodne konferencije "Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana", naglasila da je potrebno da svi budu uključeni u proces energetske tranzicije – vlada, parlament, struka, nevladin sektor.

Moramo da isključimo sve vrste lobija iz proizvodnje električne i toplotne energije kako bismo mogli da sprovedemo promene u energetskom sektoru, uz održanje energetske bezbednosti i poštovanje svih standarda zaštite životne sredine, ali i da bismo pokrenuli novu strukturu ne samo energetskog miksa, već kompletne privrede, objasnila je ona.

Prema njenim rečima, novi zakoni predstavljaju osnovu jer će do kraja godine biti gotovi svi podzakonski akti, kao i strateška dokumenta – integrisani plan za klimu i energetiku i strategija razvoja energetike do 2030., sa vizijom do 2050. godine.

Naša vizija i put kojim idemo jeste da Srbija do 2050. godine bude dekarbonizovana zemlja. Istovremeno, potreban nam je i akcioni plan korišćenja uglja, odnosno lignita, koji mora da se zna kakav će biti za narednih nekoliko godina i decenija, uz uvažavanje svih analiza i potencijala, predočila je potpredsednica vlade.

U tom kontekstu, ona je naglasila da je jasno da čak i da nema Zelene agende na globalnom nivou, morali bismo u jednom trenutku da mislimo i o drugim izvorima za proizvodnju električne energije, koji nisu niskokalorični lignit.

Lignit, kako je ukazala, više nije naše zlato kao pre 30 godina, jer sada koristimo najnekvalitetniji lignit i potrebna nam je veća količina za jedan kilovat-čas, pa je i realna cena te energije znatno viša.

Mihajlovićeva je navela da pored zakona i strateških dokumenata, nova energetska politika donosi i novi investicioni plan sa projektima vrednim približno 18 milijardi evra, od čega je više od 10 milijardi za elektroenergetske kapacitete.

Ona je prenela da su planirane investicije u izgradnji velikih hidrokapaciteta, solarnih i vetroelektrana, a ozbiljan izvor predstavljaju energetska efikasnost i solarni paneli, zatim energetsko povezivanje i ogromne investicije u distributivnu mrežu.

Zelena agenda, kako je ponovila, znači i promene u funkcionisanju javnih preduzeća, koja su danas inertna i proteklih 30 godina nisu radila na izgradnji novih kapaciteta.

Dakle, i preduzeća će morati da idu u korak sa promenama koje sprovodimo kao društvo, a koje se tiču energetske politike zemlje koja će obezbediti klimatski održivu energetiku i privredu i za to nam je potreban širok konsenzus, poručila je potpredsednica vlade.

Ona je, govoreći o krizi cena struje na evropskom nivou, rekla da na to utiču brojni faktori, pre svega cena gasa.

Cena struje na evropskom tržištu je visoka, pre svega, zbog rasta cena gasa, na koju utiče nedostatak ovog energenta u skladištima u EU, kao i tehnički kvarovi na gasovodima za dopremanje ka zapadnoj Evropi, objasnila je Mihajlovićeva i dodala da karbon takse učestvuju u rastu cena samo sa 20 odsto.

U Srbiji više od 20 odsto domaćinstava ne može da plati komunalne račune, u EU ih je oko devet procenata. Mi smo menjali uredbu o zaštićenom kupcu kako bi veći broj domaćinstava bio u tom rasponu i mogao da plati energiju koju dobije, a to znači i da EPS može da ima održivu cenu i za domaćinstva, ne samo za privredu, navela je ona.

Potpredsednica vlade se obratila medijima pre početka pomenute konferencije, podvukavši da je Zelena agenda najvažnije pitanje ne samo za energetiku, već ukupnu privredu Srbije, kao da i je naša zemlja započinjanjem procesa energetske tranzicije krenula putem zelene energetike.

Zelena agenda znači napredak, ne samo u energetskom, već i u privrednom smislu. To su nove, zelene investicije i nova, zelena radna mesta. Istovremeno, to znači i obezbeđivanje dovoljno toplotne i električne energije iz naših izvora, uz poštovanje svih standarda zaštite životne sredine, naglasila je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, to je proces za koji je potrebno vreme, ništa se ne može rešiti preko noći, ali ne možemo da odugovlačimo, niti da se pravimo da se to ne dešava, jer je to globalni proces.