Otvoren Beogradski ekonomski forum

Savet stranih investitora u Srbiji može da pomogne bržem kretanju Srbije ka digitalizaciji što je ključno za privlačenje stranih investicija u budućnosti, izjavio je predsednik Saveta Majk Mišel.

"U svetu će posle korona krize biti 3,23 triliona dolara investicija i ko uhvati korak sa digitalizacijom može računati na deo tih ulaganja", rekao je Mišel na otvaranju 21. Beogradskog ekonomskog foruma.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit podržao je inicijativu Otvoreni Balkan i poručio da nije bitno da li je to, kako je čuo da pojedini pričaju u regionu, inicijativa koju su napravili Srbi odnosno predsednik Srbije Aleksandar Vučića, već koje ekonomske koristi može da donese.

"Čuo sam neke ljude kako govore da je inicijativa Otvoreni Balkan nešto što su Srbi napravili. Nije pitanje ovde, ko je šta učinio, već šta može da se iskoristi kao ekonomska prednost", poručio je Šmit.

Izrazio je, kako je rekao, veliko zadovoljstvo što može da podrži tu inicijativu baš na Beogradskom ekonomskom forumu.

Šmit je kazao da je i u kabinetima Anele Merkel i Ursule fon der Lajen rekao da će kroz različite komentare podržati bilo koji okvir koji je usmeren na ekonomski razvoj regiona Zapadnog Balkana, kao i u razgovoru sa predstavnicima Slovenije, koja sada predsedava EU.

"Već imamo tri zemlje učesnice koje podržavaju ovu inicijativu Otvoreni Balkan - Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju, Svi zajedno treba da radimo na tome", naveo je Šmit.

Takođe, naglasio je da je ovaj projekat - Otvoreni Balkan odlično ime za to, jer je to otvoren projekat za druge i dobra priprema za smanjenje prepreka, birokratije i priprema za članstvo u EU.

Podsetio je da su strani investitori uložili više od 36 milijardi evra u Srbiji, u koju se slilo 83 odsto ukupnih investicija u čitavom regionu, prenela je RTV.

Mišel je upozorio da je tokom kovid krize taj nivo opao i pohvalio mere Vlade da pomogne preduzećima tokom pandemije.

"U novembru Savet će objaviti novu Belu knjigu sa indeksom saveta stranih investitora o sektorima u kojima je najviše napretka", rekao je Mišel.

Naveo je da integracija sa EU mora da bude naš ključni koridor i da Srbija mora da ima predvidivo poslovno okruženje pogodno za poslovanje sa manje birokratije.

Direktor grčke kompanije TGI koji je organizator foruma Simeon Comokos rekao je da je Balkan uvek bio od interesa za Evropu.

"Iako postoji veza između zemalja jugoistočne Evrope i EU uz obećavanje ulaska u EU, što je pobuđivalo nadu, ali se postavlja pitanje koliko je ovaj region blizu ulaska, kada se EU suočava sa problemima", rekao je Comokos.

Dodao je da se prati pomno napredak Srbije na planu poljoprivrede i veliki infrastrukturni projekti koji su pretvorili Beograd u kosmopolitski centar u regionu uz nadu da će se to preliti i na ostale delove Srbije.

Što se tiče ekonomskog foruma Balkan uvek ostaje u fokusu pažnje i svaki razvoj situacije nas ovde interesuje, naveo je on.

Vira Platonova, regionalna potpredsednica kompanije Viza, istakla je veliki napredak Srbije na planu digitalnog bankarstva i trgovine.

"Viza podržava finansijski sektor i sarađujemo s njima naročito u Srbiji, i ovo je izuzetna godina za rast digitalnog finansijskog sektora i privrede uopšte za Srbiju i region. Sve više srpskih građana kupuje preko interneta i pokazuju interesovanje za drugačije načine plaćanja", rekla je Platonova.

Dodala je da osam od 10 transakcija preko Vize su beskontaktne, što je ocenila kao dramatično veliku promenu.

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić pozvao je danas učesnike Beogradskog ekonomskog foruma da podrže sporazum "Otvoreni Balkan" koji podrazumeva povezivanje regiona.

"Tražimo vašu podršku zato što i ovaj projekat doživljava kritike i osporavanja iako to nije zaslužio", rekao je Dačić na skupu govoreći o regionalnim integracijama u kojima Srbija učestvuje.

On je dodao da je priroda "Otvorenog Balkana" ekonomska, podsetivši da su sporazum potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i Severne Makedonije Zoran Zaev.

Dačić je podsetio i da se sporazumom ukidaju nepotrebne i štetne barijere.

"Još dok sam bio ministar unutrašnjih poslova sam smatrao da je neshvatljivo da neko, primera radi, dođe iz Finske ili Litvanije samo sa ličnom kartom, a da mi koji smo živeli u istoj državi i najbliži smo imamo razne barijere. Dok ne dođemo do šengena EU možemo da nađemo način da rešavamo unutrašnje barijere", rekao je Dačić.

On je dodao da je u interesu svih tih zemalja da budu ekonomski jače i da štite svoje interese.

Na medijske spekulacije koje dolaze od neimenovanih izvora, da je EU zatvorila vrata Zapadnom Balkanu, Dačić kaže da Srbija ne treba da se osvrće na takve natpise već da nastavi da radi na planu pridruživanja Uniji.

"Nadam se da ćemo danas na forumu čuti i o odnosu Evropske unije prema Zapadnom Balkanu i o očekivanjima uoči predstojećeg samita u Sloveniji (Samit EU-Zapadni Balkan)", rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da je Srbija prihvatila promenjenu metodologiju proširenja EU uz uverenje da se taj proces može učiniti brzim i efikasnijim.

U tom smislu je pomenuo promenu Ustava u oblasti pravosuđa, ukazujući da je taj proces pri samom kraju, budući da je održan čitav niz diskusija, javnog slušanja i plenarnih sednica.

"Više sam nego uveren da smo uradili veliki posao uz maksimalnu transprantnost i učešće svih činilaca", rekao je Dačić i dodao da će na kraju Srbija dobiti efikasniji pravosudni sistem sa većim stepenom nezavisnosti.

Dačić je naveo i da je Srbija u poslednjih godinu i po dana mobilisala sve resurse da odgovori na zdravstvenu krizu, ali i ekonomsku, te da je jedna od retkih država koja je uspela da očuva stabilnost, radna mesta i čak nastavila da beleži rast.

To je, kaže, bilo moguće zato što je vodila odgovornu fiskalnu i finansijsku politiku što joj je, istakao je Dačić, obezbedilo i međunarodno poštovanje.

Dačić je podsetio da najviši zvaničnici iz celog sveta ukazuju na ekonomski uspeh Srbije, navodeći da to nije laskanje, već činjenica, svidelo se to nekima ili ne.

"To smo čuli i od Angele Merkel i Ursule fon der Lajen koje su u susretima sa predsednikom Vučićem imale samo reči hvale za to kako izgleda Srbija, kako sprovodi reforme i kakve planove ima za budućnost", rekao je Dačić.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je danas da od samita EU-ZB, u sredu u Sloveniji, očekuje da će EU na odgovarajući način vrednovati i oceniti ono što je do sada Srbija uradila u procesu evropskih integracija.

Selaković je na 21. Beogradskom ekonomskom forumu rekao da naši prijatelji iz Brisela treba da razumeju da mi nismo u sličnoj situciji kao što su bile Malta, Kipar, Poljska, Češka, Slovačka i druge zemllje, koje su imale tačno propisane preduslove i datum pridruživanja odnosno koje su znale kada će ući u EU.

"U našem slučaju se metodologija promenila i mi smo to prihvatili. Takođe, nema više konačne lista uslova već imamo pomerajuću metu i kada ispinimo uslove imamo nove uslove, a nemamo ni tačan datum pristupanja", rekao je Selaković, na panelu posvećenom promeni odnosa snaga u južnoj Evropi.

Selaković je rekao da je ta situacija kao kada trčite maraton, a onda kada stignete do cilja vam kažu da treba da trčite još desetak kilometara da biste završili trku, pa se postavlja pitanje da li možete toliko još da trčite.

Dodao je da je Srbija, ipak, pokazala da može, ali da svi očekuju da to što je do sada urađeno bude vrednovano na pravi način.

Specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenio je danas da razgovori o procesu proširenja EU na Zapadni Balkan stoje u mestu, navodeći da razloge treba tražiti i u regionu i u samoj Uniji.

"Mislim da je sada važan trenutak za evropsku budućnost Zapadnog Balkana. Kada je reč o procesu proširenja ti razgovori 'stoje u mestu', ali za to postoje razlozi koji se tiču situacije u region, ali i u samoj Uniji. Moramo da učinimo više kako ne bismo izgubili duše i umove ljudi koji žele da proces uspe", rekao je Bilčik putem video poruke na Beogradskom ekonomskom forumu.

Dodao je da je veoma važno da se što više uradi tokom predsedavanja Slovenije Savetom EU, da se otvore teme pristupanja Albanije i Severne Makedonije.

"Kao što je važno da se da prilika zemljama kandidatima, da se osvrnemo na njihov napredak, naročito u slučaju Srbije, i da otvorimo nova poglavlja i klastere", rekao je Bilčik.

Bilčik je dodao da zna kakva je situacija, da nije jednostavno, ali da je otvaranje pogavlja veoma važno.

"Od Samita 'EU-Zapadni Balkan' koji se održava u Sloveniji očekujem jasne signale u tom pravcu, da se pruži evropska perspektiva i da bude opipljiva", poručio je Bilčik.

Kaže i da očekuje da se na Samitu uputi i poruka o učešću zemalja Zapadnog Balkana na konferenciji o budućnosti Evrope.

Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić ocenila je da se u programu slovenačkog predsedavanja EU veća zastupljenost zapadnog Balkana nego ranije.

"Slovenija je omogućila da se mesec dana ranije održi generalna proba na Bledu, na strateškom forumu sa liderima zapadnog Balkana i mnogih zemalja EU vodećih ličnosti EU. Slovenija je veoma zainteresovana za budućnost region za koji je istorijski i interesno vezana", rekla je Minić.