Rast cena kukuruza i pšenice

Nedelju na novosadskoj Produktnoj berzi, obeležio je rast cena kukuruza i pšenice, dok je soja zabeležila negativan cenovni trend. Ukupan promet je iznosio 4.700,52 tona robe (-31,38%), čija je finansijska vrednost iznosila 163.720.497,60 dinara (-36,99%).

Početkom nedelje, zabeležena je smanjena aktivnost robno-berzanskih učesnika za kupovinom kukuruza. Međutim, sredinom nedelje došlo je do intenzivnije tražnje ove žitarice, što je uticalo na pozitivan cenovni trend. Kupoprodajni ugovori su realizovani u cenovnom rasponu od 26,00 do 26,50 din/kg sa klauzulom “gratis lager” novembar/decembar. Kukuruzom sa povećanim procentom vlage se trgovalo od 25,20 do 25,80 din/kg bez PDV-a. Ponderisana cena za SRPS kvalitet je iznosila 26,32 din/kg bez PDV-a (28,95 sa PDV-om), što predstavlja rast od 0,21% u odnosu na prethodni upoređujući period.

Pšenica je bila najtraženija berzanska roba. Na evropskom tržištu, cene pšenice su početkom nedelje rasle, sa međunarodnom tražnjom kao glavnim podsticajem. Na Euronext-u, takav nivo cena nije bio od 2008. godine. Na američkom tržištu, u Čikagu, cena je dostigla devetogodišnji maksimum. Ovakav cenovni trend je bio korelativan sa dešavanjima i na domaćem tržištu, gde je zabeležen rast cena od 2,78%. Berzanski ugovori na paritetu FCA su zaključeni u cenovnom opsegu od 31,00 do 31,50 din/kg bez PDV-a, odnosno 31,70 din/kg bez PDV-a na CPT. Prosečna cena trgovanja za ovu nedelju je iznosila 31,15 din/kg bez PDV-a (34,27 din/kg sa PDV-om).

Za razliku od žitarica, koje su imale rast, soja je zabeležila negativan cenovni trend od 2,13%. Na domaćem tržištu, i dalje je primetno odsustvo intenzivnije tražnje ove uljarice. Bez obzira na ovakav cenovni trend, ponuda većih količina izostaje. Ugovori su zaključeni od 74,00 do 75,50 din/kg bez PDV-a, sa jasnom tendencijom pada cene tokom čitave nedelje. Ponderisana cena je iznosila 74,33 din/kg bez PDV-a (81,76 sa PDV-om).

Stočni ječam, SRPS kvaliteta, prometovan je po jedinstvenoj ceni od 28,20 din/kg bez PDV-a, što predstavlja rast od 3,61%.

Ono što dodatno zabrinjava poljoprivredne proizvođače, jesu cene đubriva. Jedna od važnijih vesti sa stranih tržišta jeste da od decembra, Rusija planira da uvede šestomesečne kvote na izvoz nekih đubriva da bi osigurala domaće snabdevanje i da bi ograničila troškove za poljoprivrednike, jer je energetska kriza dovela do skoka cena. Zbog porasta cene gasa, povećani su troškovi proizvodnje, te su cene azotnih đubriva u svetu rasle. To preti da umanji rod sledeće godine i ubrza globalni rast cena hrane. U narednom periodu, ostaje nam da pomno pratimo dešavanja kako na inostranom, tako i na domaćem tržištu.