Srbija energetski stabilna

Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je da je snabdevanje energijom i energentima u Srbiji stabilno, uprkos krizi na evropskim i svetskim tržištima. Ona je rekla da je Srbija energetski stabilna i da u rezervama ima dovoljne količine nafte, naftnih derivata i drugih energenata.

„Imamo i imaćemo do kraja zimske sezone dovoljno električne i toplotne energije i nafte i gasa. Pogledajte šta se u Evropi dešava od marta ove godine. Cene gasa i uglja su visoke, cena gasa na današnji dan je blizu 1.000 evra za hiljadu kubnih metara, što je nekoliko puta više u odnosu na prošlu godinu. Puno je razloga zbog kojih imamo energetsku krizu u celom svetu, koja je nastala zbog rasta tražnje, problema sa LNG terminalima, ali i politike. Energetika je oduvek bila povezana sa politikom i ekonomijom i zbog toga je jako važno da li imate dovoljno novca da ostvarite nabavke i da budete mudri prilikom planiranja. Srbija jeste energetski stabilna, ne kažem da smo potpuno bezbedni, ali smo ostvarili stabilnost. Pregovaraćemo sa ruskom stranom o nabavci gasa za narednih 10 godina, trenutno procenjujemo količine koje će nam biti potrebne“, rekla je ona. 

Mihajlovićeva je istakla da je Srbija obezbedila energetsku stabilnost tokom energetske krize, ali da mora da ulaže sredstva u proširenje Banatskog Dvora i izgradnju novog skladišta gasa.

„Čim budemo potpisali ugovor, imaćemo stabilno snabdevanje gasom, ali istovremeno moramo da proširimo kapacitete Banatskog Dvora i da izgradimo novo skladište kako bismo obezbedili najmanje jedan mesec sigurnog snabdevanja koji nas osigurava od potencijalnih budućih kriza. Nedavna havarija u Bugarskoj je pokazala koliko je pitanje energetske bezbednosti značajno”, rekla je ona.

„Najbitnije je da mi budemo bezbedni, nije pitanje samo domaćinstava, nego i privrede. Želimo i gasne elektrane, i stalno su nam potrebne rezerve. Evropa se gotovo okrenula gasu, postala zavisna, i cena električne energije je zato porasla, a ne zbog karbon taksi. Mi svakako moramo da razmišljamo o tome kako da i 2050. budemo energetski bezbedni, jer ćemo morati da izađemo iz uglja, koliko god bilo opstrukcija. To nije pitanje zelene agende, nego nećemo imati dovoljno uglja, a alternativa je uvoz ili da koristimo katastrofalni lignit. U svakom slučaju, cena proizvodnje električne energije je jako visoka i moramo da izlazimo iz TE i da se okrećemo drugim izvorima, pre svega HE, solarnim, gasnim i vetroelektranama, ali bi trebalo da razgovaramo i o nuklearnoj energiji“, rekla je ona. 

Ona je istakla da je učešće Srbije u izgradnji nuklearnih elektrana u zemljama u okruženju za sada samo ideja, ali da je neophodno da se razmatra i taj izvor energije, naročito jer se, od kada je donet zakon kojim je uspostavljen moratorijum na razvoj nuklearnih elektrana pre više od 25 godina, mnogo toga promenilo, pre svega su napredovali tehnologija izgradnje i bezbednosni sistemi, i ovaj izvor energije je aktuelan, pa svakako bi o tome trebalo da se razgovara.