Referentna kamatna stopa zadržana na 1,0%, prosečna repo stopa povećana na 0,25%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%, a nepromenjene su ostale i stopa na depozitne olakšice (0,10%) i stopa na kreditne olakšice (1,90%). Međutim, preduzeta je prva mera ka pooštravanju monetarnih uslova – prosečna repo stopa na jučerašnjoj reverznoj repo aukciji povećana je za 13 baznih poena, na 0,24%.

Odbor je donoseći takve odluke imao u vidu da je viši nivo inflacije u odnosu na početak godine, slično kao i u drugim zemljama, u najvećoj meri posledica niske prošlogodišnje baze i faktora na strani ponude, na koje monetarna politika ne može da utiče. Reč je pre svega o rastu svetskih cena nafte i drugih primarnih proizvoda prethodnih meseci, što je, uz zastoje u globalnim lancima snabdevanja, dovelo do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu.

Pored toga, na domaćem tržištu od aprila izraženije rastu cene povrća zbog suše, što je uticalo na to da inflacija u avgustu iznosi 4,3% međugodišnje. Da je reč o pritiscima pre svega na strani ponude, pokazuju i dalje niska i stabilna bazna inflacija (1,8% međugodišnje u avgustu), kao i kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja, koja se u slučaju finansijskog sektora i privrede nalaze oko centralne vrednosti cilja.

Izvršni odbor NBS očekuje da će se međugodišnja inflacija u narednih nekoliko meseci najverovatnije naći na višem nivou nego u avgustu i, slično situaciji u ostalim zemljama u okruženju, iznad gornje granice ciljanog koridora, ali da se, sa iščezavanjem efekta ovogodišnjeg rasta svetskih cena primarnih proizvoda i troškovnih pritisaka u proizvodnji i transportu u drugoj polovini naredne godine, očekuje povratak inflacije prvo u ciljni okvir, a zatim i na nivo ispod centralne vrednosti cilja.

Doneta je odluka da se od oktobra prestane sa organizovanjem aukcija repo kupovine hartija od vrednosti, putem kojih je bankama u prethodnom periodu obezbeđivana dinarska likvidnost na rok od tri meseca po veoma povoljnim uslovima (0,10%).

Pored toga, na jučerašnjoj prvoj reverznoj repo aukciji u oktobru Narodna banka Srbije je povećala prosečnu izvršnu repo stopu za 13 baznih poena – s prethodnih 0,11% (koliko je u proseku iznosila od početka godine) na 0,24%.

Na ovaj način, efektivno su pooštreni monetarni uslovi, bez promene referentne kamatne stope i koridora kamatnih stopa, a kako je i najavljeno, koristeći na pravi način fleksibilnost u sprovođenju monetarne politike koju domaći monetarni okvir pruža Narodnoj banci Srbije.

Narodna banka Srbije će, kao i do sada, nastaviti detaljno i pažljivo da prati celokupna kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju, tako da će i u narednom periodu biti spremna da, u slučaju potrebe, nastavi da adekvatno reaguje svim raspoloživim instrumentima monetarne politike, radi održanja monetarne i finansijske stabilnosti.

Razmatrajući pokazatelje ekonomske aktivnosti, Izvršni odbor ističe da je premašivanje pretkriznog nivoa već u prvom tromesečju ove godine rezultat istovremenog rasta i proizvodnog potencijala, kao i da je kretanje dostupnih pokazatelja za treće tromesečje u skladu s projekcijom rasta bruto domaćeg proizvoda od 6,5% u ovoj godini, pri čemu postoji mogućnost da rast bude i veći.

Pozitivnim trendovima naročito doprinose efekti prethodno donetih mera monetarne i fiskalne politike i po tom osnovu očuvano investiciono i potrošačko poverenje, kao i proizvodni kapaciteti i radna mesta.

U skladu s tim, Izvršni odbor očekuje da će na nivou godine najveći doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda poteći od fiksnih investicija i lične potrošnje. Pozitivan doprinos očekuje se i od neto izvoza, zahvaljujući bržem rastu izvoza robe i usluga od uvoza. U smeru popravljanja eksterne pozicije i nadalje će delovati rast izvoznih kapaciteta, podstaknut visokim prilivom stranih direktnih investicija, kao i očekivani globalni ekonomski oporavak.

Kada je reč o privrednom rastu u srednjem roku, Izvršni odbor je imao u vidu da je projekcija Narodne banke Srbije nedavno povećana sa 4,0% na raspon od 4% do 5%, s obzirom na najavljene brojne infrastrukturne projekte i njihove direktne i indirektne efekte na bruto domaći proizvod.

Iako kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije, ubrzan oporavak svetske privrede se nastavlja, zahvaljujući napretku u vakcinaciji stanovništva i podršci ekonomskih politika vodećih svetskih ekonomija. Rizici za rast globalne ekonomije i dalje su novi sojevi virusa, kao i povremeni zastoji u lancima snabdevanja i neravnoteže na tržištu rada, jer povećavaju troškove proizvodnje.

Pokazatelji privredne aktivnosti našeg najznačajnijeg ekonomskog partnera, zone evra, nastavili su da se kreću u pozitivnoj zoni, podržani rastom novih porudžbina u uslovima rastuće tražnje, uprkos i dalje prisutnim zastojima u globalnim lancima proizvodnje.

Prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.