Energetika pokretač rasta i razvoja cele privrede

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da je ova godina prekretnica u sektoru energetike u Srbiji, s obzirom na to da smo se priključili energetskoj tranziciji i želimo da postanemo lider u regionu u tom procesu.

Mihajlović je, na otvaranju 16. međunarodnog sajma energetike, ocenila da je ova sajamska manifestacija značajna jer u doba pandemije moramo da učinimo sve da zaštitimo prirodu, osiguramo energetsku bezbednost, povežemo privatni i državni sektor i napravimo veliki korak ka energetskoj tranziciji.

Za Srbiju je 2021. godina veoma važna jer predstavlja prelomnu tačku za sektor energetike, pri čemu se ove godine zaista uključujemo u zelenu energetsku tranziciju, u koju je veći deo zemalja uveliko krenuo, istakla je ona.

Prema njenim rečima, Srbija treba da bude deo tog procesa kako bismo u decenijama koje dolaze imali dovoljno energije, po održivim cenama, i sve to uz stalno unapređenje životne sredine.

Prve korake smo već napravili. Doneli smo nove zakone kako bismo ohrabrili nove investicije koje nismo imali prethodnih 30 godina, koliko je prošlo od kada je izgrađena poslednja velika termoelektrana ili hidroelektrana, naglasila je potpredsednica Vlade.

Ona je ukazala i na to da smo počeli izradu glavnih strateških dokumenata, integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine i strategije razvoja energetike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine.

Napravili smo i novi plan investicija, koji predviđa izgradnju velikih i srednjih hidroelektrana, novih kapaciteta za proizvodnju energije iz OIE, izgradnju gasnih elektrana, dodatne kapacitete za skladištenje energije, kao i razvoj vodoničnih tehnologija, rekla je Mihajlović.

Ona je izrazila zadovoljstvo time što su na sajmu zastupljene tri najvažnije teme – snaga prirode, snaga ljudskih resursa i energije.

Investicije u energetici dovešće do značajnog povećanja energetske efikasnosti, s obzirom na to da Srbija danas troši četiri puta više energije od proseka EU, da će do 2040. godine udeo OIE biti najmanje 40 odsto i da će realizacija svih planiranih projekata umanjiti godišnju emisiju ugljen-dioksida za oko 23 miliona tona, sa 53 miliona tona koliko je bila u 2019. godini, poručila je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je ocenila da je Zelena agenda generacijsko pitanje i pitanje doprinosa svih nas, pri čemu će država postaviti okvir, utvrditi ciljeve, obezbediti novac za ulaganje u velike kapacitete, izdvojiti još više sredstava za sufinansiranje povećanja energetske efikasnosti u domaćinstvima i postavljanje solarnih panela.

Zelena agenda, kako je istakla, daje neograničene mogućnosti za razvoj, angažovanje fakulteta, instituta, inženjera i ostalih stručnjaka koji bi radili na najmodernijim tehnologijama i učestvovali u oblikovanju energetske budućnosti Srbije.

Prema njenim rečima, kroz ovaj proces imamo priliku da menjamo naš odnos prema energiji, da je koristimo racionalnije, da otvorimo energetski sektor i za veće učešće žena, imajući u vidu da je već sada u svetu veći procenat žena u sektoru OIE nego u sektoru nafte i gasa – 32 naspram 22 odsto.

Mihajlović je pozvala investitore da predlože projekte i da učestvuju u javnim raspravama, a lokalne samouprave i građane da se prijavljuju na nove javne pozive koji će biti raspisivani već početkom 2022. za povećanje energetske efikasnosti i ugradnju solarnih panela.