Srbija bogata kritičnim mineralnim sirovinama

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da je Srbija bogata kritičnim mineralnim sirovinama koje su neophodne za budućnost svetske ekonomije.

Mihajlović je, gostujući u Jutarnjem programu TV Hepi, rekla da iako postoje dokazane rezerve litijuma, bora, bakra, zlata i drugih sirovina i da je njihova vrednost 250 milijardi evra, neće biti pokrenuti novi rudnici ukoliko ne budu ispunjeni svi standardi zaštite životne sredine.

Posetila sam Gornje Nedeljice kako bih razgovarala sa ljudima koji žive tamo gde će, možda, jednog trenutka da se eksploatiše litijum, navela je potpredsednica Vlade.

Ključno pitanje jeste da li ćemo iskoristiti činjenicu da smo bogati kritičnim mineralnim sirovinama i da li ćemo imati ne samo rudnik, već i fabrike baterija i električnih vozila, ali samo ako budu ispunjeni svi evropski i svetski standardi zaštite životne sredine, istakla je ona.

Mihajlović je ponovila da bi, u slučaju pokretanja rudnika, to bila podzemna eksploatacija, sa novim tehnologijama, bez isparavanja sumporne kiseline i tečnog otpada, i dodala da sve što se bude radilo mora da bude u skladu sa zakonima koji su usklađeni sa EU.

Ako sve tri studije pokažu da je sve u okviru tih standarda, onda ćemo raditi, a ukoliko pokažu drugačije, nećemo. Glavna poruka svima je da država neće uraditi ništa što je na štetu građana, životne sredine i ekonomije. Istina je da je litijum nafta 21. veka i da želimo kompletan lanac proizvodnje – od rudnika preko fabrika. To će značiti povećanje BDP-a za više od 25 odsto i više od 17 milijardi evra prihoda godišnje, napomenula je ona.

Potpredsednica Vlade je ponovila i da nije potpisan nijedan ugovor sa „Rio Tintom“, koji u Srbiji istražuje od 2004. godine, o eksploataciji litijuma, a da će odluku o tome doneti građani pošto budu završene sve studije o uticaju na životnu sredinu.

Prema njenim rečima, kineska kompanija “Ziđin” je do sada u Bor uložila blizu 900 miliona evra, a rudarstvo nije samo pitanje eksploatacije i prerade rude, već i briga o životnoj sredini.

USrbiji imamo prvi zeleni rudnik – „Čukaru Peki“, u kome se primenjuju najnovije tehnologije u rudarstvu, gde će „Ziđin“ samo u rekonstrukciju topionice uložiti više od 220 miliona evra. Postaćemo drugi proizvođač bakra i zlata u Evropi primenom savremenih metoda prerade, istakla je ona.

Izmenom Zakona o rudarstvu podstakli smo investitore da daju doprinos svim važnim pitanjima za državu, tako da benefit od rudarstva nije samo prikazan kroz rudnu rentu, već i kroz ulaganja u životnu sredinu, što vidimo u Boru, rekla je potpredsednica Vlade.

Mihajlović je ukazala na to da, zahvaljujući novim istraživanjima, Srbija ima šansu da postane prvi proizvođač bakra i zlata u Evropi i da rudarstvo ima veliku priliku da podstakne ekonomski razvoj.

Bakar je kritičan u borbi sa klimatskim promenama i veoma je bitno da znamo koliko ga imamo i kako ćemo ga koristiti. Menjali smo Zakon o rudarstvu i stavili obavezu da ne može da bude jedina korist države samo rudna renta, nego je obavezan i investicioni sporazum, poručila je ona.