SB: Oporavak Zapadnog Balkana u 2021. brži od očekivanog

Zapadni Balkan se u 2021. oporavlja od recesije izazvane kovidom iz 2020. godine brže nego što je očekivano, navodi Svetska banka u novom izdanju Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan pod naslovom "Zeleni rast".

Uz ekonomski oporavak, Zapadni Balkan treba da se fokusira na otvaranje radnih mesta i zelenu transformaciju, navedeno je u saopštenju beogradske kancelarije Svetske banke.

Izgledi za region su, kako je navedeno, značajno poboljšani, budući da bi, prema najnovijim projekcijama, rast BDP-a trebalo da dostigne 5,9 odsto u 2021. nakon kontrakcije od 3,1 odsto u 2020.

Za 2022. se u regionu predviđa rast od 4,1 odsto, a za 2023. od 3,8 odsto, preneo je Blic.

Stopa siromaštva u regionu, prema projekcijama, vratiće se na trend zabeležen pre izbijanja pandemije i smanjiće se za oko jedan procentni poen na 20,3 odsto, slično nivou iz 2019. Oporavak širom regiona rezultat je jačanja domaće i eksterne tražnje.

Snažni oporavak domaće potrošnje i putovanja širom Evrope podstakao je priliv doznaka i prihoda od turizma u jeku sezone u leto 2021.

Uz to, snažni oporavak privreda razvijenih zemalja dao je podsticaj tražnji za izvozom iz regiona.

Oporavak je, međutim, i dalje izložen pretnjama i rani znaci upozorenja sa tržišta rada zahtevaju pažnju kreatora politika.

Gubitak radnih mesta usled recesije i njenih posledica nesrazmerno je pogodio žene i mlade, što bi moglo da ugrozi napore da se povećaju višegodišnje niske stope njihovog učešća u radnoj snazi.

Stopa nezaposlenosti mladih u 2021. porasla je na 37,7 odsto, za 5,4 procentnih poena u odnosu na jun 2020, dodatno otežavajuću izglede za zapošljavanje mladih.

Zapadni Balkan je sada na prekretnici kada je reč o predstojećoj zelenoj tranziciji. Globalni napori u borbi sa klimatskim promenama iz korena menjaju čitava društva.

Afiniteti potrošača i investitora se menjaju, zelene tehnologije i modeli poslovanja izazivaju poremećaje na sve većem broju tržišta, a zelene politike preoblikuju ekonomska okruženja.

Tako, "ozelenjavanje" ekonomije jedne zemlje postaje presudni činilac za razvoj njene međunarodne konkurentnosti i sposobnosti da privuče inostrano finansiranje i investicije.

U SB ističu da ZB nije izuzetak od ovog pravila i da region i dalje karakteriše model razvoja zasnovan na poznatim "braon" industrijama, pa prelazak na zeleni rast neće biti lak, posebno ne na kratak rok.

Pa ipak, zelena tranzicija Zapadnom Balkanu nudi značajne mogućnosti, između ostalog, bliže povezivanje sa globalnim lancima vrednosti okrenutim ka Evropi i pristup značajnim resursima EU, kao pomoć u finansiranju zelene tranzicije. Efikasno upravljanje zelenom tranzicijom, uključujući i brojne kompromise, treba da bude u žiži politika zemalja Zapadnog Balkana u narednim godinama, navodi se u saopštenju.