Beograd posvećen rešavanju ekološkog problema u segmentu bacanja hrane

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić učestvovao je danas na konferenciji povodom rezultata istraživanja „Zašto, kako i koliko pravimo otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu”, koja je održana u Skupštini grada. Događaj je organizovao Grad Beograd, u saradnji s Centrom za unapređenje životne sredine i uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu.

Grad Beograd usvojio je Akcioni plan upravljanja komunalnim otpadom za period 2021-2030. godine, u kojem je otpad od hrane prepoznat kao jedan od tokova otpada, što daje osnovu za dalje stvaranje i unapređenje mera radi rešavanja ovog problema na lokalnom nivou. Gradonačelnik Radojičić je zato ukazao da je ovo veoma važna tema, o kojoj i nadalje treba da se razgovara. 

– U masi naizgled atraktivnih naslova u medijima, bacanje hrane na prvi pogled ne deluje kao važna tema. Meni se čini da je upravo od izuzetnog značaja. Često bacamo hranu po automatizmu i nismo svesni toga koliko se razbacujemo. Zbog toga u vreme kada na Zemlji imamo toliko gladnih ljudi, ovo je moralno i etičko pitanje. Istovremeno, bacanje hrane znači i neracionalan odnos prema planeti i njenim resursima, prema budućnosti i novim generacijama. Otvara se i pitanje potrošačkog društva i snage kapitala – rekao je Radojičić.

Ključna stvar koja zatvara ovaj krug, naveo je gradonačelnik, jeste pitanje ekologije i raspada organskih materija, nastajanja metana i generalno uticaja na koncept staklene bašte i na dalje ugrožavanje životne sredine.

– Dizanje svesti kod ljudi i razgovor o ovoj temi zbog svega toga od velikog je značaja, naročito kada o temi govore eksperti, koji mogu i da ponude rešenja. Beograd je posvećen ekološkim pitanjima i to u svim oblastima. Iz dana u dan sve se više govori i radi u ovoj oblasti – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik se osvrnuo na projekat sanacije deponije u Vinči, ukazujući da se Grad Beograd prvi put aktivno zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu bavi rešavanjem ovog višedecenijskog problema.

On je učesnicima poželeo uspešan rad izražavajući uverenje da se doći do implementacije zaključaka ovog i sličnih projekata.

Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, je ukazala na individualnu odgovornost svih, ali istovremeno i poziv na akciju. Trideset odsto hrane se baci ili izgubi, precizirala je ona, ukazujući da u Srbiji svako od nas baci sto kilograma hrane godišnje.

– Istraživanja pokazuju da domaćinstva u  Beogradu 165 hiljada tona hrane godišnje bace, što je otprilike 110 kilograma po osobi jestivih i nejestivih delova hrane. Za neka domaćinstva iznos otpada od hrane je isti koliko i mesečni prihod. Sve to utiče na biodiverzitet i u krajnjoj istanci na zagađenje i klimatske promene. Zato je dobro da Grad Beograd prepoznaje bacanje hrane kao problem kojim se treba baviti – navela je ona.

Posebno treba podići svest građana, ali i ugostitelja, odnosno privatnog sektora koji se bavi proizvodnjom i pripremanjem hrane da bi se stvorila situacija za bolju i održivu potrošnju hrane.

Projekat se zasniva na korišćenju podataka iz pet gradova u svetu, među kojima je Beograd, što omogućava da se uporede situacije u različitim delovima sveta.

O merenju količine i morfološkog sastava otada od hrane za domaćinstva u Beogradu govorio je prof. dr Bojan Batinić iz Centra izvrsnosti za cirkularnu ekonomiju i klimatske promene, dok je analizu istraživanja navika i stavova građana Beograda predstavio Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine. 

Zaključak ovih važnih istraživanja je da je bacanje hrane u poslednjim godinama dostiglo gotovo „epidemijske” razmere. Na svetskom nivou se gubi i baca gotovo jedna trećina ukupno proizvedene hrane, dok je ekološki otisak, koji nastaje kao posledica ovakvog ponašanja, izuzetno veliki i znatno doprinosi klimatskim promenama, potrošnji vode, energije, smanjenju površina pod šumom i prirodne raznovrsnosti, uz neizbežno gomilanje otpada. Bacanje hrane u Srbiji još uvek nije na nivou visoko razvijenih zemalja, ali je svakako tema koju je potrebno pažljivo pratiti i pronalaziti načine za smanjenje otpada od hrane. 

Na konferenciji su predstavljene analize istraživanja o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu, kao i o stavovima i navikama građana po tom pitanju. Ova istraživanja su urađena u skladu sa metodologijom Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) za merenje globalnog indeksa bacanja hrane (UNEP Food Waste Index) i biće polazne tačke za sva buduća istraživanja u ovoj oblasti.

Najveća projektovana stopa nastajanja otpada od hrane na opštinskom nivou zabeležena je na Zvezdari, 118,2 kilograma po glavi stanovnika godišnje, dok je najniža u opštini Surčin 75,8 kilograma po glavi stanovnika. Prema podacima opština Novi Beograd ima najveću stopu  generisanja otpada od hrane sa nešto više od 23.150 tona, dok najnižu stopu ima Surčin sa 3.517 tona godišnje. Najdominantnija kategorija u sastavu otpada od hrane su delovi povrća i voća, zatim slede hleb i peciva dok su ostale kategorije manje zastupljene.