Zahvaljujući radniku Ivanu Đukanoviću, tople učionice novobeogradske škole

Vrednim radom ekipa „Beogradskih elektrana” danas je đacima OŠ „Ratko Mitrović” u Novom Beogradu omogućen boravak u toplim učionicama i nastava koja se održava neometano. Ivan Đukanović, radnik mašinske ekipe za hitne intervencije, juče je zajedno sa kolegama iz građevinskog sektora imao zadatak da zameni oko 60 metara cevi koje su neophodne za grejanje novobeogradske osnovne škole. Ovaj posao morao je da bude završen tokom vikenda kada škola ne radi. 

Naime, kiša, sneg, visoke i niske temperature nikada nisu prepreke koje ekipe za hitne intervencije „Beogradskih elektrana” mogu da zaustave na terenu. Rad u svim ekstremnim uslovima se podrazumeva. Tako i sneg koji je juče okovao glavni grad nije sprečio ekipe da bez prestanka rade kako bi u domovima Beograđana bilo toplo. 

– Juče je bilo posebno teško za rad – sneg nijednog trenutka nije prestao da pada. Kolege iz građevinskog sektora su nekoliko sati otkopavale teren i tada smo pristupili poslu. Bilo je jako naporno, sneg pada, blato i voda do kolena. Posle više od 30 godina rada u ovakvim uslovima navikao sam se na sve. Dok se posao ne završi nema stajanja – istakao je Ivan Đukanović.

Kako je on istakao, da bi jedna toplovodna cev bila zamenjena, potrebno je dosta vremena. Cev mora da bude prazna, da se ispusti voda iz nje, da jedna ekipa otkopa teren, da se iseče cev, položi druga, da se zavari, proveri i ponovo teren vrati u prvobitno stanje.

Đukanović objašnjava da je za taj posao potrebno raditi nekada i više od 12 sati. Neretko se dešava da cev procuri na još nekom mesto, pa se posao ponavlja, piše Beoinfo. 

– Uf, koliko puta mi se desilo da u smeni od 12 sati ne stignem da završim posao. Treba da dođe kolega da me zameni i ja mu kažem da ide na drugu lokaciju jer ne idem odavde dok ne završim. Šef se ljuti, kaže mi, smena ti je završena, idi kući. Ali, ja ne odustajem dok ne završim započeto, ne sklanjam se, ni ovaj bager ne može da me pomeri. Iz one rupe gledam stanare koji sve prate kroz prozor i očekuju grejanje, a ja ne mogu da ih razočaram. Većina vidi koliko se mučimo, pa nas i ne požuruju, imaju razumevanja – priča Đukanović koji za dve godine odlazi u zasluženu penziju. 

Ovaj radnik je i danas na terenu, odrađuje još jednu dvanaestočasovnu smenu. I nije mu teško, kaže, za to prima platu, hrani porodicu i sve dok ga zdravlje bude služilo, on će popravljati toplovodne cevi da bi nekoj baki, nekom detetu, osobi sa invaliditetom i ostalim sugrađanima bilo toplo u domovima.