Rešenja koja odgovaraju na potrebe žena dobra su i za društvo i prirodu

„Veća ranjivost žena na klimatske promene rezultat je društvenih struktura i normi koji dovode žene u nepovoljan položaj, a ne prirodnih predispozicija“ - naglasila je dr Marina Andrijević iz Međunarodnog instituta za sistemsku analizu u svom uvodnom izlaganju na tribini „Kog roda su klimatske promene?“, održanoj 14. decembra u organizaciji Klimatskog foruma.

„Žene, više od muškaraca, stradaju u određenim vremenskim nepogodama, bilo sa smrtnim ishodom ili sa povredama ili pate od nekih dugoročnijih posledica poput nasilja u porodici”, objasnila je dr Andrijević.

Na događaju su učestvovale i Tanja Popovicki, menadžerka programa u RES fondaciji, Zorica Skakun, savetnica za rodnu ravnopravnost na humanitarnim programima, i Višnja Baćanović iz Gender Knowledge Huba. Moderator tribine bio je Nemanja Milović, osnivač i urednik portala klima101.rs.

Zorica Skakun je naglasila da rodna ravnopravnost zahteva transformaciju sistema koji generiše nejednakosti.

„Volela bih da se pažnja ne usmerava samo na žene kao žrtve, već da posmatramo ceo jedan hijerarhijski sistem koji generiše nejednakost i nasilje, gde zajedno učestvuju i žene i muškarci.”, rekla je Skakun.

Sa porukom o neophodnosti dublje promene saglasna je i Višnja Baćanović.

„Da bi rešenja stvarno mogla da budu rodno osetljiva, mora da se ide dublje i da se transformišu razne stvari koje sistem čine takvim kakav jeste”, kazala je ona.

Podatak da žene čine tek jednu trećinu licenciranih energetskih menadžera u Srbiji samo je jedan u nizu koji oslikava njihovu neravnomernu zastupljenost u energetici u odnosu na muškarce, naglasila je Tanja Popovicki iz RES fondacije.

„U javnim zgradama u Srbiji u oblasti zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja sedi preko 75% žena. One treba da imaju reč kada se planiraju mere unapređenja efikasnosti, kada se planira termalni komfor i kada se razgovara o energetskim uslugama koje se nude”, konstatovala je Popovicki.

Ženska platforma za razvoj Srbije postoji 20 godina, a prošle godine napravila je dokument o značenju eko-feminizma i klimatske pravde u Srbiji, otkrila je Zorica Skakun. Međutim, važni akteri dostizanja rodne ravnopravnosti su pored žena i muškarci.

„To nije posao koji muškarci rade za žene, niti je nešto što nema veze sa muškarcima. To je zajednički posao koji moramo da obavimo”, zaključila je ona.

„Ako u zajednicama pravimo rešenja koja će odgovarati na potrebe žena, ona će definitivno biti dobra i za društvo u celini, a isto tako i za prirodu”, primetila je Višnja Baćanović iz Gender Knowledge Huba. S tim se slaže i dr Marina Andrijević. „Postoje indicije iz makroekonomskih studija da zemlje koje imaju veći udeo žena u parlamentu donose strože klimatske politike”, napomenula je ona.

Tanja Popovicki je posebno istakla problem unutrašenjeg zagađenja vazduha usled grejanja i kuvanja na stare i neefikasne šporete na drva. „Istraživanje pokazuje da žene mnogo više vremena provode u kući, a te razlike su posebno velike u ruralnim sredinama, što bi značilo da su mnogo više i izložene negativnim uticajima koji potiču od tog neefikasnog sagorevanja.”

Žene imaju kompetentnost da učestvuju u donošenju javnih politika u sektoru klimatskih promena, neophodno je ohrabriti ih da se više uključe, složile su se učesnice. Kao krajnji rezultat procesa dostizanja rodne ravnopravnosti očekuje se promena svesti, paradigme i samog sistema kao generatora nejednakosti ne samo među ženama već i svim marginalizovanim grupama.

Tribina je sprovedena u okviru programa EKO-SISTEM Podrška reformama u zaštiti životne sredine koji sprovode Mladi istraživači Srbije (MIS), uz podršku Švedske.