Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Izložba Freske Bogorodice Ljeviške i tkanine inspirisane srpskim srednjevekovnim ornamentima na Golubačkoj tvrđavi

Kulturne manifestacije
Foto: TOS
Srpska ekonomija

U Palati Tvrđave Golubac otvara se 07. jula 2023. godine izložba Freske Bogorodice Ljeviške i tkanine inspirisane srpskim srednjevekovnim ornamentima u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije, Galerijom fresaka i uz podršku EU ZA TEBE – Kulturno nasleđe za turizam.

Prvi deo izložbe obuhvata detalje živopisa katedrale grada Prizrena, Bogorodice Ljeviške - kopije fresaka Zdenke i Branislava Živkovića. Bogorodica Ljeviška je složeno zdanje kompleksnog rasporeda i razuđenih svodova, tipa upisanog krsta sa pet kupola i zvonika na zapadnoj fasadi. Saborna je crkva Prizrena. Bogat izbor tema bio je naglašen kako veličinom hrama, tako i vremenom nastanka slikarstva. Naime, 1310-1313 godinavreme je narativnog stila u kojem vlada težnja ka detaljnom ilustrovanju teksta. Dinamična slika, jakih svetlo tamnih odnosa, ostvarena je od strane radionice čiji je protomajstor pomenut u natpisu u priprati hrama. Mihailo, sin Evtihijev, prezimenom Astrapa navedenim u Ljeviškoj, bioje slikar čiji se rad sa sigurnošću može pratiti od Bogorodice Perivlepte u Ohridu, da bi za kralja Milutina svake sezone, a nekada i za više sezona,oslikavao po hram.

Kopije malog formata slikarstva iz Ljeviške, a koje su izradili kopisti fresaka Zdenka i Branislav Živković, za osnovni cilj imaju prenos likovnosti, preko motiva koje se često ne zapažaju na scenama. U kompletnom opusu koji se sastoji od 148 kopija malog formata, ođekne slikarstvo i po vertikali hrama, od Hrista Pantokratora do zone stojećih figura, kao i po horizontali, od oltara do učenih tema spoljne priprate. Iako na drugi način predočeno i u ponovljenom slikarstvu prikazano, iz detalja blesne celina slikarstva prizrenske katedrale.

Na ovoj izložbi biće prikazana 41 kopija.

Drugi deo izložbe posvećen je rukotvorinama koje inspiraciju traže i nalaze u srednjovekovnoj ornamentici, freskama i lokalnoj folkloristici. Kako razvijati kreativnost lokalnih proizvođača rukotvorina i kako ih dizjanirati i izrađivati su polazišta i ciljevi projekta Razvoj specijalnih serija rukotvorina od prirodnih materijala inspirisanih srednjovekovnom istorijom, koji je finansijski podržan u okviru programa EU ZA TEBE – Kulturno nasleđe za turizam (Jačanje uloge kreativnih industrija u turističkoj ponudi).

Projekat je imao za cilj da osposobi tri lokalna proizvođača umetničkih rukotvorina (Milicu Mišić, Nadu Radetić i Draganu Ćirković) da izrade nove serije rukotvorina kojei su inspirisane srednjovekovnim ženskim vlastelinskim kostimima, zatim ornamentima sa srednjovekovnih srpskih fresaka, mitologijom Golubačke tvrđave i ovog dela Dunava, kao i folklornim elementima posebno ovog kraja Istočne Srbije. Tako je Milica Mišić otkala šalove od pamuka, svile i vune nalazeći inspiraciju na kostimima srednjovekovnih srpskih vladarki - Carice Jelene, kraljice Jelene Anžujske, kraljice Kataline, kraljice Simonide i kneginje Milice Hrebeljanović.

Dragana Ćirković je oslikala svilene marame inspirisana, takođe kostimima srednjovekovnih vladarki, zatim ornamentima sa srednjovekovnih fresaka,posebne Bogorodice Ljeviške a jedan set marama priča posebnu priču o rusalkama, vodenim i šumskim vilama koje, po legendama, žive u Dunavu oko Tvrđave Golubac.
Nada Radetić je izvezla svadbarske peškire i nadstoljnjake koristeći šeme sa folklornim motivima sa narodnih nošnji a posebno šeme koje je prikupio Vladislav Titelbah i objavio 1896. godine. Jedan set nadstoljnaka donosi i srednjovekovne motive – na primer motiv ljiljana.

Autor izložbe je dr Bojan Popović.

Izložba je otvorena do decembra 2023. godine.

Ostali naslovi

Vanredna mera podrške preduzetnicima koji skladište malinu i višnju roda 2022. godine
Srpska ekonomija
Zbog činjenice da određena količina uskladištenog roda prošle godine nije našla put do kupca, a površine pod višnjom i malinom rastu iz godine u godinu, pojavio se nedostatak slobodnog skladišnog prostora, čime je ugrožen ovogodišnji otkup. Za rešavanje ovog problema, Vlada Srbije opredelila je 10.000.000 dinara subvencija javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama
Traže se inovativna rešenja koja doprinose zelenoj tranziciji privrede
Srpska ekonomija
Predstavljen Javni za inovativne poslovne modele kojima se diversifikuje proizvodnja električne energije, smanjuje energetski intenzitet privrede i omogućava snabdevanje čistom energijom, posebno za energetski ugrožene kupce. Rok za prijavu je 12. jul
Srednji kurs dinara 117,2313
Srpska ekonomija
Dinar vredi prema evru približno isto kao i juče. Indikativni kurs dinara prema dolaru je 107,6010 dinara za dolar, objavila je Narodna banka Srbije 
Nove ocene radne uspešnosti katastarskih službi za drugi kvartal
Srpska ekonomija
Republički geodetski zavod objavio je rezultate uspešnosti službi za katastar nepokretnosti (Odeljenja, Odseka i Grupa) kao i svih Odeljenja za katastar vodova. Službe za katastar nepokretnosti koje se ne nalaze na rang listi vrednovanja radne uspešnosti za drugi kvartal 2023. godine su: Koceljeva i Kosovska Mitrovica sa pripadajućim službama
U Srbiji je izdato 12.375 energetskih pasoša
Srpska ekonomija
Enеrgеtski pasoš sadrži podatkе o еnеrgеtskom razrеdu u koji jе nеki objеkat svrstan, a glavno mеrilo proračuna jе ukupna količina toplotnе еnеrgijе koja sе koristi za grеjanjе tog objеkta na godišnjеm nivou, rekao jе v.d. pomoćnika ministra građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе za stambеnu i arhitеktonsku politiku, komunalnе dеlatnosti i еnеrgеtsku еfikasnost Dušan Radonjić
EXIT 2023: Otvaranje iz svemira
Srpska ekonomija
EXIT festival traje do 9. Jula, a očekuje se da će kroz kapije festivala u četiri dana proći više od 200.000 ljudi. Kapije Exita otvaraju se svakog dana u 19 časova, a posetiocima se savetuje da da festival dođu ranije kako bi se izgele gužve. I ove godine posetiocima je na raspolaganju Exitov kamp na Štrandu
Apel građanima da ne pale travu i nisko rastinje na otvorenom prostoru
Srpska ekonomija
Paljenje trave i niskog rastinja na otvorenom, posebno u blizini šuma, može dovesti do velikih požara i ugrožavanja života i zdravlja ljudi, kao i velike imovinske štete. Prošle godine vatrogasci-spasioci intervenisali na gašenju 31.334 požara, od čega su polovina bili požari na otvorenom
Šapić: Nakon šest godina nastavak radova na izgradnji nove autobuske stanice
Srpska ekonomija
Očekujemo da ćemo u 2024. godinu ući sa novom autobuskom stanicom u svom punom kapacitetu. Zahvaljujući završetku obilaznice oko Beograda, nova autobuska stanica dobija svoju punu svrhu, jer putnički autobusi neće više prolaziti kroz centar grada – rekao je gradonačelnik Beograda. Šapić je obišao obnovljeni park kod Vojne gimnazije
Republički geodetski zavod i javni izvršitelji predlažu rešenje za problem upisa u katastar
Srpska ekonomija
Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković i predsednik Komore javnih izvršitelja Bojan Kostić su nakon sastanka, u zajedničkom saopštenju, ocenili da problem nepotpune dokumentacije guši ceo lanac institucija koje građani moraju da prođu u postupku upisa u katastar 
Elektronska uverenja
Srpska ekonomija
Poreski obveznici zahtev za izdavanje poreskih uverenja mogu podneti i elektronskim putem preko portala Poreske uprave Republike Srbije, podsećaju iz te institucije. Za izdavanje uverenja na ovaj način ne plaća se republička admnistrativna taksa