Usvojen  Predlog plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu

Gradsko veće Grada Beograd usvojilo je Predlog plana generalne regulacije (PGR) šinskih sistema na teritoriji Beograda i uputilo ga Skupštini grada koja će zasediti 8. novembra na usvajanje, rekao je Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda i dodao da će to biti prvi put u modernoj istoriji da Beograd putem obavezujućeg skupštinskog akta planira kako će razvijati šinske sisteme gradskog prevoza od metroa preko gradske železnice do tramvaja. 

– Od 2013. godine, otkada učestvujem u timu koji vodi Beograd, verovao sam da šinski sistem treba da dobije prednost u podsistemima javnog prevoza. To su mislili i stručnjaci koji su prvi put dobili političku podršku da rade onako kako je najbolje za grad. Jedino nam šinski sistem garantuje brz, tačan javni prevoz, s obzirom na to da je nezavistan od drugih vidova saobraćaja. Usvajanje ovog PGR-a kruna je višegodišnjeg rada i potvrda da se Beograd zvanično opredelio da šinski sistem postane osnovni podsistem javnog prevoza. To će se dogoditi veoma brzo, do 2030. godine – rekao je Vesić.

Prema ovom planu, metro postaje okosnica javnog gradskog transporta putnika u gradskom području, gradska železnica u prigradskom, a tramvaj dobija ulogu napojnog sistema železnice i metroa, objasnio je Vesić. Precizirao je da su nacrtom PGR-a predviđene tri metro linije:

– metro linija 1 na potezu Makiš–Mirijevo, u dužini od oko 21,1 km, sa ukupno dvadeset i jednom stanicom;

– metro linija 2 na potezu Depo Bežanija – Mirijevo, u dužini od oko 19,2 km, sa ukupno dvadeset i dve stanice i delom trase od oko 0,8 km ka železničkoj metro stanici „Zemun”;

– metro linija 3 na potezu Banjica – Blok 61 – Bežanija, u dužini od oko 22,7 km, sa ukupno dvadeset i tri stanice. 

– Planom su data pravila građenja za sve elemente metro sistema: trase, stanice, depoe, a posebno su sagledane stanice na kojima se ukrštaju železnički i metro sistem kao kapacitetni šinski sistemi javnog transporta putnika – istakao je Goran Vesić za Beoinfo. 

Vesić je kazao da je dat poseban značaj razvoju gradske železnice, popularnog “BG voza”, modernizacijom i proširenjem postojećih kapaciteta i daljem planskom širenju linija BG voza, javlja Beoinfo. 

– Planom generalne regulacije šinskih sistema predviđeno je uvođenje novih linija BG voza u okviru granice GUP-a Beograda na prugama u dužini od 37,2 km, gde će biti uvedeno više novih stanica i stajališta. Značajno je pomenuti i dalji razvoj delova čvora vezanih za teretni saobraćaj, u prvom redu kompletiranje obilazne teretne pruge na delu od stanice „Beli potok” preko Leštana i Vinče, mostom preko Dunava u pravcu ka Pančevu. Time bi se u potpunosti otvorila mogućnost za kretanje teretnih kompozicija bez ulaska u centralno gradsko područje i znatno odvojilo kretanje teretnih od putničkih vozova. Planirano je da se ova deonica železničke pruge koristi i za potrebe sistema BG voza. Predviđeno je i da se novim linijama BG voza sa užim jezgrom grada povežu Surčin, nacionalni stadion, Aerodrom „Nikola Tesla” i Obrenovac, a da se proširenjem postojećih kapaciteta omogući da stanovnici Mladenovca, Sopota, Lazarevca i Barajeva imaju gradske vozove „u špicu” na 10-12 minuta, odnosno „van špica” na 45 minuta do sat vremena – istakao je Vesić.

Posebno sam srećan i zadovoljan jer su stručnjaci podržali ideju o širenju tramvajske mreže, dodao je on.

– Ovim planom predviđeno je širenje tramvajske mreže u šumadijskom, sremskom i banatskom delu grada, u ukupnoj dužini od 42,26 kilometara novih deonica. Tramvajska pruga gradiće se od okretnice na Banovom brdu prema Petlovom brdu, od Bloka 42 pa Bulevarom Milutina Milankovića ka Bežaniji i Bežanijskoj kosi i od okretnice kod Omladinskog stadiona preko Dunava na banatsku stranu Beograda. Kako bi posle ovih promena tramvaj dobio mnogo veću ulogu u javnom prevozu grada, u narednom periodu objavićemo plan zamene 130 starih tramvaja novima u narednih deset godina – objasnio je Vesić. 

Dodao je da je planirana realizacija novih tramvajskih depoa u sva tri dela grada, tramvajskih terminusa i okretnica i data urbanistička pravila građenja za sve delove tramvajskog sistema.

– Ovo je istorijski dokument za Beograd kakav naš grad nikada nije imao. Iza ovog dokumenta stoji višegodišnji rad stotina stručnjaka Urbanističkog zavoda grada Beograda, kao i onih koji su radili Plan generalne regulacije šinskih sistema sa elementima detaljne razrade. Rađen je Master plan razvoja saobraćajne infrastrukture – SMART PLAN, kao i konceptualna rešenja razvoja metro sistema u saradnji sa JKP „Beogradski metro i voz” i kompanijom „Egis” d.o.o., tako da Beograd sada zna kako će se razvijati naš javni prevoz u ovom veku – zaključio je Vesić.

Sednica Skupštine grada Beogrda na kojoj će gradski odbornici odlučivati o PGR šinskih sistema grada Beograda održaće se u ponedeljak, 8. novembra.