NBS ukazuje na potrebu za temeljnim i na činjenicama zasnovanim analizama čiji su cilj predlozi mera i aktivnosti u oblasti bezgotovinskih plaćanja

U poslednje vreme povremeno se u javnosti objavljuju analize i studije koje se odnose na bezgotovinska plaćanja u Republici Srbiji, gde se stanje u ovoj oblasti prikazuje znatno nepovoljnije nego što to zaista jeste, a sve radi stvaranja osnova za pokretanje projekata koji to „nepovoljno stanje” treba da poprave. S tim u vezi, Narodna banka Srbije ima dužnost i obavezu da, kao odgovorna institucija i regulator u oblasti pružanja platnih usluga i platnog sistema, ukaže javnosti na sledeće.

Najpre, ističemo da Narodna banka Srbije kontinuirano sprovodi aktivnosti usmerene na dugoročno održiv razvoj bezgotovinskih plaćanja u Republici Srbiji i da smo izričito protiv inicijativa i analiza u kojima se iznose predlozi za dodatno ograničenje i zabranu upotrebe gotovine na regulatorni način, jer smatramo da će se gotovinska plaćanja smanjiti onog trenutka kada bezgotovinski instrumenti (poput platnih kartica internacionalnih kartičnih sistema) i infrastruktura za njihovo prihvatanje na prodajnim mestima (npr. POS uređaji) budu imali razumne troškove, prihvatljive za sve trgovce u Republici Srbiji. Ukazujemo na to da su u Republici Srbiji već propisana određena ograničenja gotovinskog poslovanja, koja su usklađena sa onima u Evropskoj uniji, a primenjuju se radi sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Mimo tih ograničenja, koja su neophodna iz prethodno pomenutog razloga, veštačko ukidanje gotovinskih plaćanja značilo bi samo osiromašenje nacionalne ekonomije i korist isključivo pojedinih, najčešće internacionalnih privatnih kompanija. O destimulaciji upotrebe gotovine može se razmišljati isključivo tako da bezgotovinska plaćanja treba da budu isplativa i praktična za upotrebu kako bi zamenila gotovinu.

Naime, nijedan trgovac nije sklon da bez razloga odbije mušteriju koja želi da bezgotovinski plati i na taj način je izgubi – većina tih trgovaca to radi isključivo zbog toga što im je korišćenje bezgotovinskog platnog instrumenta neretko skupo – od uređaja, preko transakcije, do održavanja tog uređaja. Bezgotovinske metode plaćanja su poželjne, ali ne nametnute po svaku cenu, već sa troškovima koji ih čine prihvatljivim. U suprotnom, u okolnostima kada nisu svi troškovi na optimalnom nivou, trgovci bi ih nadoknadili povećanjem cena robe i usluga, jer treba imati u vidu da bi trgovci taj trošak na neki način želeli pokriti. Prilikom izrade bilo kakvih analiza i predloga u oblasti bezgotovinskih plaćanja, kao kod svih ekonomskih aktivnosti, treba stoga uvek analizirati i troškove koje bi direktno i indirektno neka mera ili aktivnost donela.

Ako je gotovina i dalje konkurentna troškovima pojedinih vrsta bezgotovinskih plaćanja (pre svega zbog troškova internacionalnih kartičnih sistema), postavlja se pitanje zašto ne bi korisnicima bilo ostavljeno da sami odaberu opciju koja im najviše odgovara, odnosno ponuditi opciju bezgotovinskog plaćanja, ali ne i nametnuti takvu obavezu. Čak i najbogatije države, koje su najdalje odmakle sa širenjem bezgotovinskih plaćanja, te se neretko uz njih vezuje i naziv bezgotovinsko društvo, sve češće ukazuju na potrebu da se zadrži i upotreba gotovine, te određenih usluga sa njom povezanih.

Takođe, finansijski podsticaji države za korišćenje bezgotovinskih platnih instrumenata koji se često predlažu u objavljenim analizama jedna su od mera kod koje posebno treba biti oprezan, bez obzira na to da li je reč o podsticajima namenjenim trgovcima (poput subvencija za korišćenje POS terminala) ili potrošačima (poput povraćaja dela plaćanja izvršenog bezgotovinskim platnim instrumentom), jer i jedni i drugi najčešće nose ogromne troškove za državu i društvo u celini. Mere koje se zasnivaju na tome da država uloži novac da promoviše skupe instrumente plaćanja koje plaćaju trgovci i preko cena njihovih proizvoda kupci – štetne su za državu, za trgovce i za kupce, a dobre samo za privatne kompanije koje su vlasnici skupih bezgotovinskih instrumenata ili infrastrukture koju oni koriste (npr. POS uređaja).

U analizama kojima se predlažu ove mere često se navode zemlje koje su neke od njih primenile bez argumentacije o efektima na smanjenje sive ekonomije i posledično povećanje poreskih prihoda zemlje.

S tim u vezi, pre donošenja bilo kakvih odluka o sprovođenju ovih ili sličnih mera neophodno je izraditi detaljne analize mogućih rešenja, kao i potencijalnih troškova i koristi. Često se u studijama pominje mera subvencionisanja POS terminala, a zaboravlja se da postoje mnogo savremenija i troškovno efikasnija tehnička rešenja za prihvatanje bezgotovinskih plaćanja. Neophodno je da se pri realizaciji ovih mera uzme u obzir ponuda različitih opcija i rešenja na tržištu, kao i da se prethodno sprovede analiza koliko svako od tehničkih rešenja stvara troškova trgovcu u periodu nakon isteka subvencije. Posebno je upitno sprovođenje finansijskih podsticaja namenjenih potrošačima, jer se postavlja pitanje zašto bi država podsticala građane da koriste skupe platne instrumente tako što bi priznavala pojedine vrste troškova, plaćene bezgotovinskim putem, kao na primer odbitak od poreske osnovice ili davala subvenciju fizičkim licima – poreskim rezidentima koji u određenom vremenskom periodu izvrše određeni broj maloprodajnih transakcija bilo kojim bezgotovinskim odnosno digitalnim putem. Ovakva vrsta podsticaja bila bi krajnje neodgovorna i bez konkretnih koristi za građane i trgovce i predstavljala bi vrstu davanja iz budžeta privatnim kompanijama, što podrazumeva da teret takve mere ponovo snose poreski obveznici. Upravo iz tih razloga ovaj vid podsticaja naišao je i na brojne osude u onom malom broju država koje su ih primenile.

Ono što će Narodna banka Srbije uvek podržavati i gde i sama preduzima sve što je u njenoj moći odnosi se na mere koje obezbeđuju dalje smanjenje troškova povezanih s bezgotovinskim plaćanjima (gde smo dali značajan doprinos postavljanjem izuzetno niskih naknada za korišćenje platnih infrastruktura čiji je operator Narodna banka Srbije i normativnim aktivnostima – poput ograničenja visine međubankarskih naknada, ali ne možemo uticati na naknade drugih učesnika na tržištu, a pritom smatramo da i dalje postoji prostor za njihovo znatno dodatno prilagođavanje), kao i mere koje se odnose na edukaciju korisnika, u čemu očekujemo i aktivnije učešće pružalaca platnih usluga, ali ne samo o tome kako se koriste bezgotovinski platni instrumenti, već i kako ih i na osnovu kojih informacija odabrati.

Ističemo da Narodna banka Srbije, iako kao samostalna i nezavisna institucija u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima u potpunosti autonomno donosi sve odluke, izuzetno ceni i neguje saradnju s javnim i privatnim sektorom u svim oblastima, te tako i kada je reč o pitanjima koja se tiču bezgotovinskih plaćanja. Uvek smo spremni da razmotrimo predloge usmerene na njihovo dalje održivo razvijanje, ali kao institucija koja radi u službi građana i nacionalne ekonomije, možemo podržati samo i isključivo one koji donose dobrobit našoj državi, a ne interesima pojedinaca i pojedinih privatnih kompanija.

Zbog toga još jednom molimo sve one koji žele da se bave ovom temom i sprovode analize i predlažu mere u ovoj oblasti da to čine vodeći se stručnim i etičkim standardima, odmeravajući potencijalne efekte koje površne analize i iskrivljene činjenice mogu nositi sa sobom, te imajući uvek na umu da „istina koja nije izrečena u pravo vreme gora je od laži”.

Sa svoje strane, Narodna banka Srbije, kao ključna institucija u oblasti bezgotovinskih plaćanja, bez koje nije moguće sprovoditi mere usmerene na dalje podsticanje bezgotovinskih plaćanja, nastaviće da kontinuirano sprovodi aktivnosti usmerene na dugoročno održiv razvoj bezgotovinskih plaćanja, uvažavajući prednosti koje donose ako se njihov razvoj sprovodi odgovorno i efikasno, na način na koji to Narodna banka Srbije godinama radi.

Prostora za dalji napredak u svim oblastima, pa tako i u oblasti platnih usluga, uvek ima, ali je potrebno objektivno izveštavati o trenutnom stanju, te imati u vidu podatke koje Narodna banka Srbije u skladu sa svojim ovlašćenjima prikuplja na tromesečnom nivou od pružalaca platnih usluga u Republici Srbiji, koji govore o izuzetno visokom stepenu razvijenosti bezgotovinskih plaćanja u Republici Srbiji. S tim u vezi, skrećemo pažnju javnosti i na poslednji objavljeni Pregled podataka u vezi sa pružanjem platnih usluga i izdavanjem elektronskog novca za prvo tromesečje 2023. godine (pu-ien_I_23.pdf (nbs.rs)), iz kojeg se može sagledati koliko smo napredovali u oblasti bezgotovinskih plaćanja.

Sve to nije rezultat pukog protoka vremena i razvoja tehnologije, već prvenstveno strateškog planiranja i ciljeva koje je u ovoj oblasti postavila Narodna banke Srbije, te kontinuiranog rada na unapređenju platne infrastrukture i tržišta platnih usluga.

Narodna banka Srbije je u prethodnim godinama znatno unapredila platnu infrastrukturu u Republici Srbiji – danas smo operator šest platnih sistema, a posebno smo ponosni što smo među prvima u svetu uveli sistem za instant plaćanja (IPS NBS), zahvaljujući kojem su danas instant plaćanja dostupna na svim kanalima za plaćanje, počev od šaltera, preko aplikacija za mobilno i elektronsko bankarstvo, na prodajnim mestima (internet i fizičkim), omogućeno je i plaćanje računa jednostavnim skeniranjem IPS QR koda, kao i usluga „Prenesi” (prenos novca samo na osnovu poznavanja broja telefona primaoca). Više o instant plaćanjima može se pročitati na internet stranici: https://ips.nbs.rs/.

Naš nacionalni kartični sistem DinaCard (koji je, još jednom ističemo zbog pojedinih potpuno netačnih navoda u javnosti, u celini vlasništvo Narodne banke Srbije i kojim isključivo upravlja Narodna banka Srbije, a kartice proizvodi jedino Zavod za izradu novčanica i kovanog novca NBS, što su lako proverljive činjenice) ne samo što je kartični sistem sa najnižim troškovima i što obezbeđuje nezavisnost platnog sistema od stranih uticaja, te na taj način doprinosi jednom od dva osnovna cilja svake centralne banke – finansijskoj stabilnosti, već je i sistem koji nudi čitav niz usluga prilagođenih potrebama lokalnog stanovništva i tržišta, poput plaćanja na rate debitnim karticama ili usluge „Podigni dinare”, a zahvaljujući saradnji s Discover Finacial Services i UnionPay International dobio je i svoju internacionalnu funkcionalnost. Za više informacija videti: DinaCard (nbs.rs).

Na kraju, koristimo priliku da još jednom sve zainteresovane podsetimo da statističke podatke o korišćenju platnih usluga mogu pronaći na sledećem linku: https://nbs.rs/sr_RS/ciljevi-i-funkcije/platni-sistem/statistika/, a informacije i saopštenja o platnim uslugama i platnim sistemima, kao i zakone i podzakonske akte iz ove oblasti, na zvaničnoj internet prezentaciji Narodne banke Srbije https://nbs.rs/sr_RS/indeks/.