Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Kako kompanije reaguju na curenje podataka – nedostaju stručnjaci za sajber bezbednost

Najčešće su pogođene kompanije iz Evrope
Ilustracija: TOP regioni i zemlje po broju prijavljenih incidenata, 2022. Izvor: Kaspersky Digital Footprint Intelligence
Srpska ekonomija

Kaspersky Digital Footprint Intelligence tim zadobio je veliku pažnju javnosti na ovogodišnjem NEXT 2023. Predstavljeni su rezultati praćenja curenja informacija na darknetu tokom 2022. godine. Stručnjaci su pratili Dark veb postove koji nude pristup kompanijama, prodaju baza podataka ili kompromitovane naloge i druge kritične incidente. Kao rezultat inicijative, ustanovljeno je da su najčešće pogođene kompanije iz Evrope, koje čine više od 25 odsto detekcija, a na darknetu se nalaze i kredencijali (lozinke, PINovi i biometrijski podaci) gotovo 260.000 korisnika iz Srbije.

U fokusu Kaspersky Digital Footprint Intelligence inicijative bili su incidenti u vezi sa sajber bezbednošću, koji obuhvataju kompromitovane korporativne podatke na Dark vebu kao što su prodaja baza podataka, kompromitacije infrastrukture ili ransomvare. Pretaživani su Dark veb forumi i blogovi, kao i skriveni Telegram kanali. Kako bi se sprečio neovlašćeni pristup infrastrukturi kompanije, kompromitovani podaci nisu ni na koji način verifikovani. O svakom od ovih incidenata, stručnjaci kompanije Kaspersky su obavestili kompanije koje su u ovom slučaju žrtve, a od kojih su potekli pronađeni podaci.

Kao rezultat inicijative, 258 kompanija širom sveta dobilo je izveštaje o incidentima. Sa 66 prijavljenih kritičnih i vremenski osetljivih incidenata koji zahtevaju hitnu pažnju, evropske kompanije su najčešće bile pogođene curenjem informacija (u više od 25 odsto slučajeva). Istraživanje je potvrdilo i da na darknetu postoji veliki broj informacija korisnika iz Srbije – detektovano je gotovo 260.000 kredencijala korisnika od njihovih lozinki, PINova ili biometrijskih podataka kojima pristupaju različitim servisima, uključujući i ebanking.

Nespremnost, poricanje i nemar: kako kompanije širom sveta reaguju na curenje podataka

Ova inicijative otkrila je da na globalnom nivou postoji zabrinjavajući trend: 42 odsto kontaktiranih kompanija potvrdilo je da nema stručnjake za sajber bezbednost, dok 28 odsto pokazuje ravnodušnost, a 2 odsto čak negira incidente. Nemar u reagovanju na incidente može prouzrokovati zakonske kazne, ali i finansijsku i reputacionu štetu za kompaniju, što je posebno relevantno za Evropu, gde su GDPR propisi strogi. Ipak, 22 odsto kompanija je reagovalo na odgovarajući način, prihvatajući informacije i preduzimajući mere tim povodom. Svega 6 odsto je potvrdilo da su svesni da je došlo do curenja podataka, potvrđujući da proaktivno prati i otkriva incidente, što ukazuje na postojanje svesti o mogućim napadima.

„Nalazi naše inicijative u vezi sa reakcijama kompanija na kompromitovanje podataka koji su završili na darknetu prilično su obeshrabrujući. Samo trećina kompanija adekvatno je reagovala na situaciju, dok se čini da je većina zahvaćena vrtlogom emocija koje su varirale u rasponu od neznanja, do poricanja i osećaja bespomoćnosti“, komentariše Yuliya Novikova, direktorka Digital Footprint Intelligence tima. „Praćenje darkneta u prošlosti je možda izgledalo složeno. To više nije slučaj i sada je darknet nezaobilazni izvor podataka o pretnjama za sve profesionalce u oblasti sajber bezbednosti, obuhvatajući CTI analitičare, SOC analitičare i druge. Informacije i uvidi koji se dobijaju iz tog izvora omogućavaju trenutne odgovore na bezbednosne incidente kao što su ponude za prodaju pristupa sistemima kompanije ili curenje podataka.

Kako biste zaštitili svoju organizaciju od ovih pretnji, stručnjaci kompanije Kaspersky preporučuju:

Uvek ažurirajte softver na svim uređajima koje koristite kako biste sprečili napadače da se infiltriraju u vašu mrežu iskorišćavanjem ranjivosti. Instalirajte ažurirane verzije za nove ranjivosti što je pre moguće. Kada se jednom uspostavi zaštita, akteri pretnji više ne mogu da zloupotrebljavaju ranjivost.

Služite se najnovijim informacijama o pretnjama, kako biste bili svesni stvarnih TTP-ova koje koriste akteri pretnji.

Upotrebom Kaspersky Digital Footprint Intelligence pomažete bezbednosnim analitičarima da istraže namere napadača na resurse kompanija, i tako ranije otkriju potencijalne vektore napada koji su im dostupni. Ovo takođe pomaže u podizanju svesti o postojećim pretnjama koje pripremaju sajber kriminalci, kako biste u skladu s tim prilagodili svoju odbranu ili blagovremeno preduzeli mere protiv napada.

Ako se suočite sa incidentom, usluga Kaspersky Incident Response će vam pomoći da reagujete i minimalizujete posledice. Takođe, ova usluga identifikuje kompromitovane čvorove i štiti infrastrukturu od potencijalnih napada u budućnosti.

Ostali naslovi

Objavljeni prvi ISSB standardi izveštavanja za klimu i održivost prema ESG kriterijumima
Srpska ekonomija
Na razvoju ISSB standarda eksperti su radili gotovo 18 meseci i oni predstavljaju osnovu za jednoobrazno i sveobuhvatno izveštavanje o održivosti koje primenjuju kompanije. Standardi se sastoje od dva odvojena okvira za izveštavanje: o klimi i o održivosti
Korzo fest u Zrenjaninu
Srpska ekonomija
Korzo fest je manifestacija koja je nastala kao želja da se kroz različite programe u centru Zrenjanina, građanima ponude kulturni i zabavni sadržaji koji će evocirati i vratiti prave vrednosti i uneti pozitivnu energiju. Programi se održavaju tokom jula
Homeoffices u Beču – stigao da ostane?
Srpska ekonomija
Sada nakon ukidanja svih mera zbog pandemije virusa korona zaposleni i dalje u velikoj meri koriste mogućnost rada od kuće. Iako teoretski potencijal rada od kuće nije u potpunosti iscrpljen, sadašnji razvoj ukazuje na promenu na tržištu rada koja je ostala. Posebno u velikim naseljima povećan rad od kuće doveo je do pomeranja u ponašanju potrošača
Beogradski karneval brodova na Sava promenadi
Srpska ekonomija
Na jednoj od omiljenih letnjih manifestacija u našem gradu, posetioce očekuje izuzetno bogat program na vodi i obali, prenosi Beoinfo. Defile Policijskog orkestra i mažoretkinja iz Bele Crkve će svečano označiti početak programa na obali, gde će učestvovati brojni izvođači, zabavljači i animatori, koji će zajedno sa Dečjim horom „Čarolija” uveseljavati najmlađe posetioce
Rast cene soje, pad obima prometa
Srpska ekonomija
Najviše se trgovalo stočnim ječmom rod 2023. godine. Tokom ove nedelje prometovano je 1.743,00 tone robe, što predstavlja pad obima prometa u odnosu na prošlu nedelju od 65,14%. Finansijska vrednost ukupnog prometa iznosila je 49.688.600,00 dinara, za 56,21% manje u odnosu na prošlu nedelju
Manastir Nikolje
Srpska ekonomija
Manastir Nikolje ušuškan je u podnožju planine Kablar, blizu Ovčar Banje. Nastao je u XV veku i taj spomenik kulture poseduje značajnu manastirsku riznicu. Ako ste u obilasku Ovčarko-kablarske klisure svakako posetite Nikoljsku crkvu
Evropremijum BMB 95 skuplji za dinar
Srpska ekonomija
U narednih sedam dana nove cene naftnih derivata. Cena Evrodiyela ostala je ista, dok je za evropremijum BMB 95 potrebno izdvojiti 176 dinara za litar
Rešavanje ekološkog problema u Zrenjaninu starog četiri decenije
Srpska ekonomija
Ministarka Vujović obišla je radove na sanaciji nesanitarne deponije na trasama cevovoda u industrijskoj zoni „Jugoistok 2” i tom prilikom je objasnila da je u pitanju kompleksan projekat, pošto je više decenija ovaj prostor zatrpavan komunalnim i industrijskim otpadom, da bi pre desetak godina deponija bila prekrivena slojevima peska visine od tri do šest metara
Vučević obišao PD „Borbeni složeni sistemi” u Velikoj Plani
Srpska ekonomija
Na sastanku je bilo reči o poslovanju, stepenu realizacije ugovorenih projekata i planovima za buduću saradnju sa Ministarstvom odbrane. Ministar Vučević se uverio da se sva sredstva proizvode u skladu s potrebama Vojske Srbije
Ulaganje u energetsku efikasnost – najisplativija investicija
Srpska ekonomija
Oko 150 profesionalnih upravnika zgrada i predstavnika lokalne samouprave obučeno je za primenu energetske efikasnosti u stambenim zgradama, na do sada održanim radionicama u Beogradu, Somboru, Zaječaru i Novom Sadu, u okviru projekta koji realizuje PKS u saradnji sa USAID-om. Naredne redionice planirane od 11. do 13. jula