Unapređenje daljinskog grejanja deo vizije o zelenoj Srbiji

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je danas da je cilj da daljinsko grejanje u Srbiji postane moderan sistem, finansijski održiv i energetski efikasniji, sa smanjenim emisijama štetnih gasova.

Mihajlović je, na sednici Skupštine Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“, naglasila da su investicije koje Ministarstvo realizuje ključne za sprovođenje tog procesa, dodavši da će projekti u oblasti daljinskog grejanja dovesti do smanjenja emisije štetnih gasova, budući da je suština da toplane koriste obnovljive izvore energije (OIE).

Predstoje nam veliki izazovi i potrebno je da zajedno radimo i da sprovodimo sve planove. Država je poslednjih godinu dana poslala jasnu poruku izmenom zakonodavnog okvira, a do kraja ove godine imaćemo i gotova sva podzakonska akta, istakla je potpredsednica Vlade.

Takođe, ona je napomenula da se krenulo i u izradu strateških dokumenata kojima će se trasirati put srpskoj energetici u narednih 20, 30 godina, a to su strategija razvoja energetike i nacionalni integrisani plan za klimu i energetiku do 2050. godine.

U energetici se ništa ne može postići preko noći, bilo da se radi o projektima u elektroenergetici, u sektoru za naftu i gas ili je reč o toplotnoj energiji, ali moramo da ubrzamo procese, jer kasnimo za drugim državama, rekla je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je istakla da je potreban zajednički, partnerski odnos i da je neophodno da se Srbija što pre uključi u voz energetske tranzicije.

Više od polovine toplana koristi gas, ali je i dalje veliki procenat onih na ugalj i mazut, i to moramo da promenimo. Očekuju nas velike investicije u energetici, a naročito u ovom sektoru, naglasila je ona.

U planu su modernizacija toplana, unapređenje usluga, ali i znatno veće korišćenje OIE. U Srbiji se na godišnjem nivou emituje 60 miliona tona ugljen-dioksida, istakla je Mihajlović, ocenivši da je to mnogo i da moramo da sprovedemo strukturne reforme kako bismo u decenijama ispred nas eliminisali emisije štetnih gasova.

Prema njenim rečima, sektor toplotne energije podjednako je važan u procesu energetske tranzicije i u unapređenju energetske bezbednosti zemlje, a modernizacija toplana je neophodna zbog povećanja energetske efikasnosti i korišćenja energenata koji ne zagađuju životnu sredinu.

Ona je istakla da više od polovine toplana u Srbiji koristi gas, ali da je neophodno da se u narednim godinama i decenijama toplotna energija dobija iz OIE.

Emisija ugljen-dioksida koju emituju toplane je, kako je istakla, 1,2 miliona tona godišnje i moramo kroz zajedničke planove i projekte da je znatno smanjimo i da koristimo efikasnije i zdravije energente.

Mihajlović je, u vezi sa najavom da će neke toplane povećati cenu toplotne energije, napomenula da Ministarstvo rudarstva i energetike ne može da utiče na cene komunalnih usluga na lokalnom nivou i da cene u ovom sektoru zavise od energenata koji se koriste.

Kako bismo u narednim godinama i decenijama mogli da imamo održive cene, ključno je da toplane koriste OIE, jer će prljava goriva poput uglja i mazuta uticati na rast cena. Naš zadatak jeste da unapredimo rad toplana, da postanu zdravije i efikasnije, a cene utvrđuju lokalne samouprave, izjavila je ona.

Potpredsednica Vlade je dodala da će, ako cene mazuta nastave da rastu, onda uslediti razgovori o ceni toplotne energije sa predstavnicima lokalnih samouprava i Ministarstvom finansija.