MMF potvrdio da Srbija vodi uspešnu ekonomsku politiku

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) završio prvu reviziju Instrumenata za koordinaciju politika Republike Srbije. Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda je ocenio da je  realizacija ekonomskog programa na pravom putu i Srbija je posvećena sprovođenju strukturnih reformi potrebnih za podsticanje rasta predvođenog privatnim sektorom i bržoj konvergenciji ka nivoima prihoda EU.

U izveštaju MMF je ocenjeno da je u toku snažan oporavak ekonomske aktivnosti, koji je podržan obimnom i pravovremenom reakcijom nosilaca politike i snažnim pretkriznim rastom.

Po tom osnovu, bruto domaći proizvod Srbije je već u prvom tromesečju 2021. godine nadmašio pretkrizni nivo.

MMF sada projektuje još i veći rast od prethodno predviđenog rasta u 2021. godini i nepromenjen rast u 2022. godini od 4,5 posto.

MMF je u izveštaju takođe ocenio da je budžet za 2022. godinu dobro odmeren i da predviđa dalje smanjenje fiskalnog deficita na 3 odsto BDP-a, umeren rast zarada u javnom sektoru i penzija i zadržavanje kapitalnih investicija na visokom nivou.

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali je rekao da je nefinansijski sporazum sa MMF-om veoma važan, jer su potvrdili da je ekonomska politika koja se vodi uspešna i da smo na pravom putu da još brže napredujemo.

Mali je istakao da je Srbija prezadovoljna saradnjom koju ima sa MMF-om, a koja je pre svega savetodavnog karaktera.

Prema njegovim rečima, o tome najbolje govore podaci, jer ukoliko se pogleda kumulativna stopa rasta BDP-a, ove i prošle godine, Srbija će ostvariti zasigurno najbolji rezultat u Evropi, odmah posle Irske.

Na kraju ove godine imaćemo rast od 7,3 ili 7,4 odsto, a sledeće od 4,5 do 5 procenata. Do ovoga ne bi došlo da na vreme nismo sproveli fiskalnu konsolidaciju, zahvaljujući čemu smo spremno dočekali najveću ekonomsku krizu ikada, izazvanu pandemijom virusa korona. Samo za pomoć privredi i građanima prošle i ove godine izdvojili smo osam milijardi evra, čime smo očuvali nivo privredne aktivnosti i radna mesta, rekao je Mali.

On je istakao da je sačuvana stabilnost javnih finansija i naglasio da će udeo javnog duga na kraju godine iznositi 58,2 odsto, što je daleko od 60 odsto BDP-a koliko propisuje Mastriht.

Ministar finansija je napomenuo da će i u narednom periodu fokus biti na nastavku sprovođenja strukturnih reformi, koje su potrebne za ostvarivanje još većeg rasta.

Mali je ukazao na to da su od posebne važnosti strukturne i institucionalne reforme, kako bi se osigurao jači i intenzivniji rast u srednjem roku.

Pre svega, istakao bih dalju modernizaciju Poreske uprave, kao i reformu javnih preduzeća. Kada je u pitanju njihovo restruktuiranje, cilj je unapređenje efikasnosti i ograničavanje fiskalnih troškova i rizika. Podsetio bih da napreduju reforme koje se tiču Poreske uprave, kao i da je u toku tranzicioni period za prelazak na novi model eFiskalizacije, a koji će trajati do 30. aprila 2022. godine. To je od neprocenjivog značaja za borbu protiv sive ekonomije, jer Poreska uprava sada u realnom vremenu može da prati izdavanje fiskalnih računa, odnosno da li je dobro obračunat PDV, naveo je Mali.

Ministar finansija je podsetio i da se od 1. maja sledeće godine uvodi i novi sistem eFaktura, koji se pre svega odnosi na ubrzavanje povrata PDV-a.

Mi idemo u korak sa vremenom i pokušavamo da stvorimo efikasnije i konkurentnije privredno okruženje. To konkretno znači da će ukoliko se ulazna i izlazna faktura upare, povrat PDV-a može biti realizovan u jednom danu. Time ćemo dodatno ojačati poslovni ambijent i doprineti borbi protiv sive ekonomije, rekao je ministar finansija.

On je pored sprovođenja mera za suzbijanje sive ekonomije, kao jedan od prioriteta naveo i ostvarivanje sveobuhvatnog plana za zeleni rast, koji dodatno podržava ekonomski oporavak i obezbeđuje održiviji razvoj.

Mali je istakao da se budžetom za sledeću godinu nastavlja ulaganje države u povećanje potrošnje, kao i u kapitalne projekte.

Povećanjem plata i penzija, osiguravamo potrošnju, a samo za kapitalne investicije budžetom za 2022. godinu planirali smo 486 milijardi dinara, što znači da nastavljamo velike projekte - gradnju auto-puteva, brzih saobraćajnica, izgradnju bolnica, škola, fabrika za prečišćavanje vode, vodovodnu i kanalizacionu mrežu. Sve to će dodatno pogurati rast našeg BDP-a, odnosno učiniti našu zemlju još atraktivnijom i sigurnijom za poslovanje, kao i za još više investicija, poručio je Mali.

Ministar finansija je zaključio da Srbija čini sve kako bi što brže napredovala i kako bi svojim građanima postala lepše i kvalitetnije mesto za život.