Bez veće rodne ravnopravnosti, malo je verovatno da će se demografska kriza u istočnoj Evropi ublažiti

Bez značajnih pomaka u pogledu rodne ravnopravnosti, države istočne Evrope će teško prevazići demografske izazove sa kojom se suočavaju, upozorila je Regionalna kancelarija Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju na Svetski dan stanovništva.

Decenije iseljavanja i niske stope fertiliteta dovele su do toga da je u državama istočne Evrope prisutan trend starenja i smanjenja broja stanovnika. Pokušaji vlada da ovo reše tako što će podsticati fertilitet uglavnom su bili neuspešni.

„Mnogi i dalje misle da bi naše demografske brige nestale, kada bi samo žene rađale više dece“, izjavila je Florens Bauer, direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.

Veoma je mala verovatnoća da će se to ostvariti: nijedna država u Evropi nije uspela da dovede stope nataliteta ni blizu nivoa potrebnog da se zaustavi, ili čak preokrene, smanjenje broja stanovnika. A pokušaji da se žene nateraju da rađaju više dece mogu lako ugroziti njihova

reproduktivna prava, pa čak i njihov ravnopravan status u društvu.

„Kada se na ženska tela gleda samo kao na instrumente za dostizanje apstraktnih populacionih ideala, to lako može dovesti do ograničavanja prava ženama da samostalno donose odluke o deci i porodici“, rekla je gđa Bauer.

„To preti da poništi decenije napretka u oblasti rodne ravnopravnosti, čime bi žene ponovo postale građani drugog reda, a njihova vrednost bi se prvenstveno definisala njihovom ulogom u rađanju i brizi o deci“.

Države mogu doći u bolji položaj da prevaziđu demografske iazove sa kojima se suočavaju kroz jačanje rodne ravnopravnosti, a ne kroz ograničavanje prava žena. Široko rasprostranjena

diskriminacija i isključenost žena u društvu i privredi oduzimaju državama dragocen ljudski kapital. To dodatno slabi države čiji su radna snaga i fond talenata već ispražnjeni tokom

decenija iseljavanja. Takođe doprinosi niskoj stopi nataliteta i emigraciji, čime se pogoršavaju

demografski izazovi u regionu.

Pozitivni efekti rodne ravnopravnosti za privrede i društva su dobro poznati i dokumentovani. Svetska banka procenjuje da bi premošćavanje rodnog jaza u, na primer, oblasti radne snage, dovelo do prosečnog rasta BDP po glavi stanovnika od skoro 20 procenata. Nedavno sprovedena studija Ujedinjenih nacija pokazala je da bi veći rodni paritet u radnoj snazi mnogo

više doprineo održivosti privreda u društvima sa niskom stopom fertiliteta koja stare nego povratak na visok fertilitet.

Države mogu učiniti puno toga da unaprede rodnu ravnopravnosti i ojačaju svoju demografsku otpornost – od uvođenja porodičnih politika koje koriste i muškarcima i ženama do borbe protiv rodno zasnovanog nasilja, od brisanja društvenih normi u kojima se ženama i devojčicama

pridaje manja vrednost do pružanja pomoći kompanijama u reformi diskriminatornih poslovnih

politika.

„Države mogu napredovati usred demografskih promena. Ali da bi se to desilo, moramo prestati da se fokusiramo isključivo na stope nataliteta, i samim tim na ženska tela, već da

shvatimo da je to samo jedna ogromna distrakcija koja nas sprečava da pronađemo rešenja koja zaista funkcionišu i koja ne narušavaju ljudska prava“, dodala je gđa Bauer.