Monetarna politika je adekvatna i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije

U četvrtak, 30. oktobra, završeni su razgovori misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodila gospođa Anet Kjobe, s delegacijom Republike Srbije. Tom prilikom postignut je dogovor na nivou tima MMF-a o drugom razmatranju u okviru Instrumenta za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.

Misija MMF-a zaključila je da je, zahvaljujući obezbeđenoj makroekonomskoj otpornosti, privreda Srbije dobro pozicionirana za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu. Rizike iz eksternog i domaćeg okruženja ublažavaju značajne fiskalne i eksterne rezerve, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug.

Nakon prošlogodišnjih 3,9%, privredni rast je u 2025. godini usporio pod uticajem globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija NIS-u. 

Slabija poljoprivredna sezona ponovo je uticala na rast cena hrane, ali je inflacija u septembru spuštena na 2,9% međugodišnje, zahvaljujući i privremenom ograničenju trgovačkih marži na osnovne životne namirnice i proizvode od značaja za domaćinstva.

Potrošnja domaćinstava nastavlja da bude podržana rastom raspoloživog dohotka, bankarski sektor je stabilan i otporan, devizne rezerve su visoke, a javni dug je nizak.

U 2026. godini projektuje se ubrzanje rasta vođeno kontinuiranim rastom raspoloživog dohotka, povoljnim kreditnim uslovima, novim izvoznim kapacitetima prerađivačke industrije i rešavanjem neizvesnosti oko snabdevanja energentima povezanom sa NIS-om.

Duže rešavanje pitanja NIS-u i domaćih političkih tenzija moglo bi da utiče na ekonomsku aktivnost. Ipak, ovi rizici ublaženi su značajnim fiskalnim i eksternim rezervama, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, otporan bankarski sektor i umeren javni dug. Istovremeno, vlasti su posvećene rešavanju pitanja sankcija NIS-u na način koji će obezbediti neprekinuto snabdevanje naftom.

Monetarna politika je adekvatna i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, uključujući i uvažavanje karaktera privremenih fluktuacija cena. U narednom periodu očekuje se nastavak oprezne monetarne politike.

Očekuje se privremeno širenje deficita platnog bilansa vođeno uvozom za potrebe značajnijih infrastrukturnih projekata, ali će devizne rezerve ostati očuvane na visokom nivou.

Srbija sprovodi niz ključnih investicija u oblasti energetike, a imajući i vidu značajne potrebe ovog sektora za finansiranjem, prioritizacija najisplativijih projekata biće od presudnog značaja za jačanje ekonomskih rezultata i energetske sigurnosti.

Vlasti ostaju posvećene očuvanju fiskalnog deficita na nivou do 3,0% BDP-a tokom perioda 2025–2027, kao i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi s platama u javnom sektoru i penzijama. 

Očuvanje oprezne makroekonomske politike ključno je za očuvanje kredibiliteta i prostora za reagovanje na potencijalne šokove. Gornja granica fiskalnog deficita od 3,0% BDP-a, koja uspostavlja odgovarajuću ravnotežu između trenutnih potreba za potrošnjom i investicijama, predstavlja suštinski važno sidro te politike.

U narednom periodu, izgrađena makroekonomska otpornost Srbije dobro pozicionira srpsku privredu za ponovno ubrzanje rasta kada privremeni šokovi prođu. 

Tokom brojnih razgovora s predstavnicima MMF-a za Srbiju, guverner Jorgovanka Tabaković, između ostalog, istakla je:

Inflacija je u septembru iznosila 2,9% međugodišnje, čemu su značajno doprinele mere Vlade Republike Srbije za ograničenje trgovačkih marži, koje su na snazi od 1. septembra.

Očekujemo da i na kraju ove godine, kao i sledeće godine, inflacija ostane unutar ciljanog koridora od 3 ± 1,5%.

Činjenica da smo i baznu inflaciju spustili na nivo ispod 4% takođe govori u prilog generalno nižim inflatornim pritiscima.

Očuvali smo i relativno stabilan kurs dinara prema evru uprkos izraženim volatilnostima i neizvesnostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu.

Odgovornim upravljanjem obezbedili smo i rekordne devizne rezerve zemlje, koje su za 120% veće u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu.

Dodatno smo povećali i rezerve zlata, koje sada čine oko 20% naših deviznih rezervi.

Očuvali smo i ojačali stabilnost finansijskog sistema, kojoj je i relativna stabilnost kursa dinara prema evru bitno doprinosila.

Generalno i pojedinačno, banke u Srbiji su stabilne i imaju visoke rezerve kapitala i likvidnosti, značajno iznad regulatornih minimuma.

Po osnovu relaksacije naše monetarne politike, kamatne stope na dinarske kredite privredi spuštene su na ispod 6,4% (pad od 1,75 p.p.), a relaksacija monetarne politike ECB-a, uz očuvanu nisku premiju rizika zemlje, prenela se na pad kamatnih stopa na evro i evroindeksirane na ispod 4,7% (pad od 1,95 p.p.).

U odnosu na jun 2024. godine, kamatne stope na dinarske kredite privredi smanjene su za oko 22%, a na evro i evroindeksirane za oko 30%.

Značajno povoljniji uslovi finansiranja i relativno stabilan kurs dinara prema evru podržali su tražnju i ponudu kredita privredi, koji su u septembru bili viši za 9% međugodišnje, i to investicioni za 12,3%, a krediti za obrtna sredstva i likvidnost za 10,8%.

Uz neupitnu institucionalnu nezavisnost u vođenju politika, ali nikada izolovano od građana i od politike koju vode predsednik Vučić i Vlada Republike Srbije, Narodna banka Srbije je nastavila da podržava standard građana.

Jedan od rezultata naših supervizorskih očekivanja jeste i činjenica da banke u Srbiji od 15. septembra nude povoljnije kredite – gotovinske, potrošačke i stambene, za zaposlene i penzionere s primanjima do 100.000 dinara. Mnoge banke su ponudile i povoljnije kreditne uslove od naših minimalnih supervizorskih očekivanja.

Kao rezultat, dinarski gotovinski krediti dostupni su po stopama i ispod 6%, dok su stambeni krediti za kupovinu prvog stana dostupni po stopama i ispod 4% kod pojedinih banaka.

Sve mere monetarne, mikroprudencijalne i makroprudencijalne politike pažljivo smo odmeravali i kombinovali, što će, uz povoljnije uslove finansiranja i time podržan rast raspoloživog dohotka i kreditne aktivnosti, doprineti ekonomskom rastu. Istovremeno i s tim povezano, dodatno je smanjeno učešće problematičnih kredita na najniži nivo od 2,2%.

Detaljno smo uredili i uslove pod kojima su davaoci kredita dužni da korisnicima koji imaju poteškoće u otplati ponude određene olakšice:

produženje roka otplate;

promenu vrste ugovora;

odloženo plaćanje celokupnog iznosa kredita, kamate, glavnice, dozvoljenog ili nedozvoljenog prekoračenja, duga po kreditnoj kartici ili određenih rata kredita, za određeni period;

smanjenje kamatne stope;

odobrenje da korisnik ne vrši otplatu kredita u određenom periodu, u kome banka nema pravo da obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospele obaveze, ali ima pravo da obračunava ugovorenu redovnu kamatu na preostali iznos glavnice;

delimičnu otplatu duga;

promenu valute u kojoj je izražena obaveza, ako novčana obaveza nije izražena u dinarima;

delimičan oprost i konsolidaciju duga;

proglašenje zastoja u otplati za određeni period u kome banka ne obračunava redovnu niti zateznu kamatu na dospelo a neizmireno potraživanje, kao ni redovnu kamatu na preostali iznos glavnice, odnosno duga.

„Duže od pola decenije živimo i radimo u uslovima rastućih globalnih rizika i neizvesnosti, koji se međusobno prepliću i pojačavaju. Srbiju smo dobro opremili za upravljanje rizicima – devizne rezerve i depoziti Vlade su visoki, javni dug opada, a banke su dobro kapitalizovane i likvidne. Rezervama koje smo izgradili, koje jesu naš dragocen resurs za budućnost, moramo pažljivo da upravljamo. Interes svih činilaca ekosistema mora biti ekonomski napredak Srbije, koji je osnov za sve dalje – rast zarada, zaposlenosti i kvalitetnijeg života građana, uz neminovne tehnološke promene, za koje Srbija ima potencijal”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.