Podrška urbanom biciklizmu

Povodom Svetskog dana bicikla, Ujedinjene nacije u Srbiji, Ambasada Kraljevine Holandije i udruženje Ulice za bicikliste organizovali su grupnu vožnju kroz centar Beograda, kako bi ukazali na potrebu za sigurnijim, zelenijim i uključivijim gradskim saobraćajem.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji, Matilde Mordt, istakla je da gradske ulice moraju služiti svim građanima — ne samo motornim vozilima.

„Svi treba da mogu bezbedno da se kreću gradom — bilo da pešače, voze bicikl, guraju kolica ili se kreću u invalidskim kolicima. To, nažalost, danas nije stvarnost u većini gradova. Neadekvatna infrastruktura, nedostatak prostora i brza vožnja čine kretanje po gradu stresnim i opasnim, naročito za one najranjivije“, rekla je Mordt.

„Vreme je da iznova osmislimo kako dizajniramo naše gradove. Stavljanje ljudi ispred saobraćaja i ulaganje u biciklističke staze jedna su od najlakših i najdelotvornijih mera za unapređenje urbanog kretanja. A uz to, biciklizam smanjuje zagađenje i podstiče zdrav način života“!

Ambasador Holandije u Srbiji, NJ.E. Martajn Elhersma, podsetio je učesnike da biciklizam u Holandiji nije samo deo kulture, već rezultat dugogodišnjeg građanskog aktivizma i strateškog ulaganja.

„Holandija ima najviše biciklista i bicikala na svetu, ali je ujedno i najsigurnija zemlja za vožnju bicikla. Nama Holanđanima to deluje kao nešto što se podrazumeva, ali nije bilo lako doći do toga. Sve je počelo početkom sedamdesetih, kada su građani, zabrinuti za bezbednost, počeli da traže bolju zaštitu za bicikliste. Danas imamo više od 35.000 kilometara biciklističke infrastrukture. To je dobar primer kako razvijen biciklizam doprinosi i ekonomskom i ekološkom razvoju zemlje, i povećava bezbednost svih učesnika u saobraćaju“.

U Srbiji su uslovi za bicikliste još uvek daleko od idealnih. Prema rečima Zorana Bukvića iz udruženja Ulice za bicikliste, na srpskim putevima svake godine pogine oko 50, a povredi se više od 1.400 biciklista — i to uprkos niskom stepenu korišćenja bicikla u svakodnevnom životu.

„Ove brojke govore da ima mnogo prostora za napredak. U najozbiljnijim nesrećama, odgovornost uglavnom leži na vozačima motornih vozila, ne na biciklistima. Ali problem nije samo u ponašanju pojedinaca, već u nedostatku sigurne infrastrukture i dugoročnog planiranja“, rekao je Bukvić.

„Bicikl je praktično, zdravo i pristupačno prevozno sredstvo. Ako želimo da ga više ljudi koristi, moramo učiniti da se osećaju sigurno i komforno. Tamo gde ima više biciklista, saobraćaj postaje bezbedniji — za sve“.

Vožnja je ukazala na sve veće javno očekivanje da biciklizam postane bezbedan, svakodnevan izbor — a ne čin lične hrabrosti.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2018. proglasila 3. jun za Međunarodni dan bicikla, čime je prepoznala značaj ovog prevoznog sredstva i njegov doprinos postizanju Ciljeva održivog razvoja. Međunarodni dani su prilika da se poveća informisanost o određenim pitanjima i da se pozove na akciju, i to je upravo ono što mi radimo ovom prilikom.

Bicikl se kao prevozno sredstvo koristi već više od 100 godina. U Holandiji, biciklizam se nakon višedecenijske stagnacije vratio na ulice 1971, je poginulo preko 3000 ljudi u saobracaju kao posledica bahate i brze vožnje.. Holanđani su se pobunili i izasli na ulice tražeći bezbednije uslove za sve učesnike u saobraćaju. Nakon toga, došla je i naftna kriza i potpomogla promenu saobraćajnog sistema u pravcu većeg učešća biciklista i izgradnje biciklističke infrastrukture. Promena je počela otvaranjem ulica za bicikliste nedeljom u svim ulicama, a sada, 50 godina kasnije, broj biciklista u Holandiji premašuje 22 miliona.

Jedan od proverenih obrazaca za razvoj biciklizma kao prevoznog sredstva jeste razvijanje biciklističke infrastrukture u gradovima. Iako Beograd nije Amsterdam, jer je brdovit u odnosu na holandske ravnice, morfologija terena ne mora da bude prepreka. Naime, od početka razvoja biciklističke infrastrukture u Holandiji, kao i pružanjem benificija biciklistima, vidi se jasan porast ovog nazdravijeg vida transporta u svakodnevnom životu.

Predrasuda da je bicikl prevozno sredstvo za siromašne je prevaziđena činjenicom da je bicikl najpopularnije prevozno sredstvo u najbogatijim državama Evrope.