Rast tržišta nepokretnosti u Srbiji

Vrednost tržišta nepokretnosti u Republici Srbiji u 2024. godini iznosila je 7,4 milijarde evra, što je rast od 15% u odnosu na 2023. godinu, dok je broj kupoprodajnih ugovora 126.787 i predstavlja povećanje od 4,2% u odnosu na 2023. godinu.

Tržište stanova zabeležilo je porast aktivnosti u odnosu na 2023. godinu, mereno rastom broja kupoprodajnih ugovora od 12,8% i rastom vrednosti tržišta od 21,1%. Takođe, umeren rast cena stanova obeležio je celu 2024. sa godišnjom stopom rasta od oko 5% . 

Segmenti kuća, poljoprivrednog zemljišta i garažnog prostora zadržali su stabilan nivo broja zaključenih ugovora u odnosu na prethodnu godinu, ali je uočen godišnji porast ukupne vrednosti tržišta: kuća za 15%, poljoprivrednog zemljišta za 11,9%, a garažnog prostora za 7,5%. Građevinsko zemljište beleži značajan rast vrednosti tržišta od 18,5%, uprkos padu broja ugovora za 3% u odnosu na 2023. godinu. Od svih segmenata, jedino je tržište poslovnih prostora zabeležilo smanjenje broja transakcija u odnosu na prethodnu godinu za 4%, što iznosi 3.089, kao i smanjenje prometovane vrednosti za 7,4%.

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 4,1 milijarde evra i udelom od 55,6% ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 601,3 miliona evra (8,1%), za građevinsko zemljište 541,4 miliona evra (7,3%), za poslovne prostore 326 miliona evra (4,4%), a za poljoprivredno zemljište 266,6 miliona evra (3,6%).

Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 54%. U većim gradovima zabeležen je porast u broju ugovora o kupoprodaji stanova kao i vrednosti tržišta stanova u odnosu na 2023. godinu: u Nišu broj ugovora je porastao za 48%, a vrednost 97%, u Kragujevcu broj ugovora 40%, a vrednost 87%, u Novom Sadu broj ugovora 30%, a vrednost 53%, dok je u Beogradu rast broja ugovora o kupoprodaji stanova iznosio 8%, a vrednost tržišta stanova 9%.

Najveći broj kupoprodajnih ugovora u 2024. godini dostavljen od strane javnih beležnika je na području Osnovnog suda u Novom Sadu 11.744, dok je najveći obim novčanih sredstava ostvaren na području Prvog osnovnog suda u Beogradu u iznosu od 1,5 milijardi evra.

Kancelarija Javni beležnik Mirjana Simović Aleksić sa teritorije Osnovnog suda u Novom Sadu je kancelarija sa najvećim brojem dostavljenih kupoprodajnih ugovora u 2024. godini – 1.975, dok je kancelarija Javni beležnik Srbislav Cvejić sa teritorije Prvog osnovnog suda u Beogradu kancelarija sa najvećim obimom novčanih sredstava od oko 261,6 miliona evra.
 
U 2024. godini zabeležen je i rast kreditne aktivnosti u sektoru nepokretnosti koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke. Ukupno 10% ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za 3 procentna poena više nego 2023. godine, pri čemu su najvećim delom ovih sredstava kupovani stanovi.  U 22% ugovora o kupovini stanova zabeleženo je kreditno plaćanje, što je porast u poređenju sa 17% u prethodnoj godini.

Kada je reč o najvišim cenama prometovanih nepokretnosti u Srbiji 2024. godini najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 11.811 evra u Beogradu na lokaciji „Beograd na vodi“, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu iznosila 2.575.000 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 4.000.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na teritoriji beogradske opštine Vračar. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na teritoriji beogradske opštine Savski venac za 12.969 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3.098.790 evra. Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište (kultura njiva) u Republici Srbiji u 2024. godini u iznosu od 8,15 miliona evra ostvarena je na teritoriji opštine Sombor.

Objavljivanjem izveštaja o stanju na tržištu nepokretnosti u ovom i drugim publikacijama Republičkog geodetskog zavoda, kao i podataka iz Registra cena nepokretnosti, RGZ nastoji da doprinese većoj transparentnosti i boljem funkcionisanju samog tržišta, ali i da pomogne svim donosiocima odluka u vezi sa strateškim pitanjima u oblasti nepokretnosti.