Regenerativna poljoprivreda prepoznata u novoj Strategiji ruralnog razvoja koja će važiti do 2034.

Uvođenje regenerativne poljoprivrede u zakonodavni okvir jedna je od ključnih novina Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034 i prvi korak ka prelasku na održive metode očuvanja zemljišta. Time je usvojena i jedna od ključnih preporuka Sive knjige, a naredni korak za koji će se NALED zalagati jeste obezbeđivanje direktne podrške proizvođačima, uključujući investicione podsticaje za nabavku opreme, saopšteno je na sednici NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivredu.

Nacrt Strategije nalazi se u fazi javne rasprave koja je otvorena do 30. marta, a među ostalim merama izdvajaju se modernizacija pijaca, uvođenje elektronskog registra podsticaja, formiranje jedinstvene knjige polja i uvođenje premija za mleko po kvalitetu.

- Prehrambeni suverenitet je ključno pitanje stabilnosti svake države, posebno u uslovima poremećaja na globalnom tržištu hrane i klimatskih promena. Srbija ima kapacitete da obezbedi hranu iz sopstvene proizvodnje, što u kriznim vremenima predstavlja naš najvažniji oslonac. Podržavamo male i srednje proizvođače i zadruge, ali i velike izvoznike koji doprinose konkurentnosti naše privrede. Kroz mere definisane Zakonom o podsticajima radimo na povećanju produktivnosti i održivom razvoju, uz unapređenje tržišta i jače povezivanje poljoprivrede i turizma u ruralnim područjima – rekla je državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Stana Božović.

Poljoprivreda predstavlja jedan od ključnih stubova srpske privrede, sa više od pola miliona zaposlenih i godišnjim izvozom od oko pet milijardi evra. Ipak, suočavanje sa degradacijom zemljišta, rastom emisija CO₂ i sve strožim zahtevima evropske zelene agende ukazuje da trenutni model proizvodnje više nije održiv.

- Uz podršku Vlade Švedske sproveli smo analizu domaćeg lanca vrednosti od njive do trpeze, koja je pokazala da više od 50% emisija ugljen-dioksida potiče iz primarne proizvodnje. Istovremeno, primeri iz prakse potvrđuju da proizvođači koji primenjuju principe regenerativne poljoprivrede već pet do deset godina ostvaruju značajno povećanje organske materije u zemljištu, poboljšanje njegovog kvaliteta i zaustavljanje dalje degradacije. Posebno je važno da se već u prvoj godini primene ovih praksi emisije CO₂ na poljoprivrednom zemljištu smanjuju za 50 do 60% - naveo je direktor Odeljenja za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

On je dodao da je, uz podršku Vlade Švedske u planu je realizacija pilot projekata regenerativnih biodistrikta koji će okupiti proizvođače, eksperte, istraživače i kompanije i da je zato od velikog značaja što je resorno ministarstvo usvojilo predlog NALED-a da se regenerativna poljoprivreda zakonski prepozna, ali da su potrebni i dodatni podsticaji, kako bi se povećao broj proizvođača u Srbiji koji primenjuju održive prakse.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predstavili su ovom prilikom članovima NALED-ovog Saveza za hranu i poljoprivrede i druge novine koje se nalaze u njihovom resoru, kao što su nacrti zakona o bezbednosti hrane i zaštiti bilja. 

Značajna izmena je i izdvajanje oblasti hrane za životinje iz Zakona o bezbednosti hrane, koja će biti uređena posebnim propisom u skladu sa potrebom za jasnijom regulativom i boljom primenom. Usvajanjem tog zakona i podzakonskih akata, Srbija će u potpunosti uskladiti svoje propise sa EU regulativom.