Svi traže zanatlije

Poslednjih godina u fokusu tržišta rada sve češće su kvalifikovani majstori. Statistike govore da ih nema dovoljno, da mogu da biraju posao i da se traže više nego ikada. I zaista - poslodavci nude smeštaj, razne benefite i sve češće naglašavaju hitnost kada traže molere, vodoinstalatere ili električare.

Dok tema o nedostatku zanatlija sve više preovlađuje, ostaje pitanje da li su visokoobrazovani i dalje potrebni tržištu?

Podaci sa sajta Poslovi Infostud daju vrlo jasan uvid u tu drugu stranu tržišta rada. Iako se manje o tome govori, oglasi za pozicije koje zahtevaju visoku stručnu spremu nisu nestali, naprotiv.

U periodu od 2020. do kraja 2024. godine, na sajtu je objavljeno ukupno 118.627 oglasa u kojima je eksplicitno tražena viša ili visoka stručna sprema. Najviše ih je bilo 2022. godine - 30.483, dok je 2024. objavljeno 21.326 takvih oglasa, što je i dalje znatno više nego za vreme pandemije, kada ih je bilo 16.752.

Dakle, broj oglasa za visokoobrazovane jeste opao u odnosu na svoj maksimum, ali ne drastično. Štaviše, i dalje se na godišnjem nivou traži više od 21.000 visokoobrazovanih kandidata, što jasno pokazuje da ta radna snaga nije izgubila vrednost na tržištu - samo nije u prvom planu.

Međutim, ono što je važno razumeti jeste kontekst. Udeo oglasa za visokoobrazovane se smanjuje, ne zato što njih više niko ne traži, već zato što brže raste broj oglasa za one sa srednjom stručnom spremom. Primera radi, 2020. godine oglasi za visoku stručnu spremu (višu školu, fakultet, master) činili su ukupno 38% svih oglasa. Do kraja 2024. taj procenat je pao na 29%.

Najveći broj tih oglasa dolazilo je iz IT sektora, koji je imao najizraženiju potrebu za visokoobrazovanima, ali snažnu potražnju beležili su i mašinstvo, pravo, farmacija, finansije, marketing, ljudski resursi, obrazovanje, arhitektura, zdravstvo i mnoge druge oblasti. U tim sektorima diploma nije poželjna, već obavezna.

Za razliku od zanatskih zanimanja koja su sve češće propraćena bombastičnim medijskim naslovima, oglasi za visokoobrazovane profile obično prolaze tiše. Selekcija traje duže, konkursi su jasnije postavljeni, a oglasi uglavnom ne ciljaju široku publiku već određene profile. Zbog toga se stiče utisak da se ti poslovi manje traže - ali podaci jasno govore da su oni i dalje stubovi mnogih delova privrede.

Zanatlije su danas neophodne - to niko ne osporava. Ali i društvu i privredi jednako su potrebni pravnici, lekari, nastavnici, programeri, inženjeri i svi oni koji svojim znanjem i stručnom spremom drže u funkciji složenije sisteme. Poslovi koji ne zavise samo od prakse, već i od formalnog obrazovanja.