Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno

„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“.

Događaj je organizovao Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru globalne inicijative „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, kroz Nemačku razvojnu saradnju. Portfolio projekata Nemačke razvojne saradnje u oblasti migracija podrazumeva pristup 360 stepeni i podržava održiva rešenja i nastoji da odgovori na izazove koji nisu samo neposredne ad hoc potrebe i trendovi, dok u ovoj oblasti, kao i u svakoj drugoj, održiva rešenja nisu moguća bez rodne ravnopravnosti. GIZ je usmeren na holistički i inkluzivan pristup koji reaguje na potrebe različitih ljudi, i koji uzima u obzir različita iskustva ovih ciljnih grupa.

Okupio je stručnjake iz relevantnih oblasti, uključujući predstavnike vladinih institucija, akademske zajednice, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i međunarodnih partnera. U okviru panela i diskusija razmenjena su mišljenja i iskustva u oblasti rodno osetljivih migracionih politika.

Stamenković je navela da se društvo u Srbiji i dalje ocenjuje kao pretežno patrijarhalno i kao društvo tradicionalnih normi i obrazaca ponašanja. „Iako imamo pozitivne primere u vidu zakonodavnih okvira i određenih praksi, još uvek čekamo njihovu efikasnu i efektivnu primenu. Svedoci smo stereotipnog viđenja žena, prisustva rodno zasnovanog nasilja, neplaćenog rada u oblasti nege i mnogih drugih izazova koji žene stavljaju u nezavidan i često opasan položaj. Svi ovi izazovi postaju još izraženiji kada je reč o ranjivoj i osetljivoj populaciji migranata i migrantkinja“, rekla je.

Istakla je da ranjivost migrantske populacije zahteva posebnu pažnju u politikama i praksama, te da Nemačka razvojna saradnja prepoznaje potrebu za podrškom ne samo ženama, već i svim osobama koje su marginalizovane zbog rodnog identiteta, seksualne orijentacije, pola, porekla, religije, godina, invaliditeta i drugih karakteristika.

Diskriminacija na osnovu pola među najčešćima u Srbiji

Govoreći na panelu „Značaj rodno odgovornih politika u migracijama“, dr Biljana Stojković, viša savetnica i rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, osvrnula se na izazove s kojima se trenutno suočava Ministarstvo.

„Najveći izazov predstavlja odluka Ustavnog suda od 27. juna 2024. godine o obustavljanju primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti do donošenja konačne odluke. Najveći problem je što suspenzija nije oročena, ne znamo koliko će vremena proći do konačne odluke i kakva će biti“, rekla je dr Stojković.

Vršiteljka dužnosti pomoćnice Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Tatjana Prljić, istakla je da zakon u Srbiji prepoznaje 20 ličnih svojstava kao osnov diskriminacije i da lista nije zatvorena.

„Praksa Poverenika pokazuje da se pet ličnih svojstava izdvajaju kao najčešći osnovi diskriminacije: pol ili rod, invaliditet, zdravstveno stanje, starosna dob i nacionalna pripadnost. Rodna ravnopravnost u Srbiji se gradi od polovine 20. veka, ali diskriminacija na osnovu pola i dalje je dominantan oblik diskriminacije“, navela je Prljić.

Događaj je uključivao i izložbu fotografija “Boundless Love” o iskustvima LGBTIQ+ izbeglica koja je nastala kao rezultat rada Rainbow Migration Network, čiji rad je podržan od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Prikazani su i kratki filmovi o ličnim iskustvima ljudi u pokretu, kao i tražilaca i tražiteljki azila u Republici Srbiji nastali kroz radionicu participativnog snimanja filma sa fokusom na priče o ljudskosti izrađenih u okviru regionalnog GIZ programa „Društvena participacija ljudi u pokretu i lokalnog stanovništa u regionima domaćinima Zapadnog Balkana“ (PeMO).

„Naš program se na regionalnom nivou, ali pre svega u Srbiji i Bosni i Hercegovini, bavi ljudima u pokretu, kroz direktnu podršku njima i razvoj kapaciteta zajednica da odgovaraju na migracije. Program se bavi prisilnim migracijama i u tom kontekstu rod je, ne važan, nego često činjenica koja u potpunosti oblikuje migraciono iskustvo. Žene i devojčice, ali i mladi muškarci i dečaci prolaze različit migratorni put u zavisnosti od njihovog rodnog identiteta“, rekla je savetnica u GIZ Ivana Stanković.

Iz GIZ-a su naveli da Globalni program “Migracije u kontekstu razvoja“, koji sprovode u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i brojnim partnerima usmerenim na saradnju sa dijasporom, vide migracije kroz prizmu razvoja. U ovom smislu podržava se jačanje saradnje srpskih institucija sa ženama u dijaspori, jer iskustva žena koje su migrirale podrazumevaju i svetle primere gde su žene postale osnažene i osvešćene u zemlji destinacije.