Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno

Beograd
Foto: GIZ/Marko Risović
Srpska ekonomija

„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“.

Događaj je organizovao Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u okviru globalne inicijative „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, kroz Nemačku razvojnu saradnju. Portfolio projekata Nemačke razvojne saradnje u oblasti migracija podrazumeva pristup 360 stepeni i podržava održiva rešenja i nastoji da odgovori na izazove koji nisu samo neposredne ad hoc potrebe i trendovi, dok u ovoj oblasti, kao i u svakoj drugoj, održiva rešenja nisu moguća bez rodne ravnopravnosti. GIZ je usmeren na holistički i inkluzivan pristup koji reaguje na potrebe različitih ljudi, i koji uzima u obzir različita iskustva ovih ciljnih grupa.

Okupio je stručnjake iz relevantnih oblasti, uključujući predstavnike vladinih institucija, akademske zajednice, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i međunarodnih partnera. U okviru panela i diskusija razmenjena su mišljenja i iskustva u oblasti rodno osetljivih migracionih politika.

Stamenković je navela da se društvo u Srbiji i dalje ocenjuje kao pretežno patrijarhalno i kao društvo tradicionalnih normi i obrazaca ponašanja. „Iako imamo pozitivne primere u vidu zakonodavnih okvira i određenih praksi, još uvek čekamo njihovu efikasnu i efektivnu primenu. Svedoci smo stereotipnog viđenja žena, prisustva rodno zasnovanog nasilja, neplaćenog rada u oblasti nege i mnogih drugih izazova koji žene stavljaju u nezavidan i često opasan položaj. Svi ovi izazovi postaju još izraženiji kada je reč o ranjivoj i osetljivoj populaciji migranata i migrantkinja“, rekla je.

Istakla je da ranjivost migrantske populacije zahteva posebnu pažnju u politikama i praksama, te da Nemačka razvojna saradnja prepoznaje potrebu za podrškom ne samo ženama, već i svim osobama koje su marginalizovane zbog rodnog identiteta, seksualne orijentacije, pola, porekla, religije, godina, invaliditeta i drugih karakteristika.

Diskriminacija na osnovu pola među najčešćima u Srbiji

Govoreći na panelu „Značaj rodno odgovornih politika u migracijama“, dr Biljana Stojković, viša savetnica i rukovoditeljka Grupe za unapređenje rodne ravnopravnosti u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, osvrnula se na izazove s kojima se trenutno suočava Ministarstvo.

„Najveći izazov predstavlja odluka Ustavnog suda od 27. juna 2024. godine o obustavljanju primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti do donošenja konačne odluke. Najveći problem je što suspenzija nije oročena, ne znamo koliko će vremena proći do konačne odluke i kakva će biti“, rekla je dr Stojković.

Vršiteljka dužnosti pomoćnice Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Tatjana Prljić, istakla je da zakon u Srbiji prepoznaje 20 ličnih svojstava kao osnov diskriminacije i da lista nije zatvorena.

„Praksa Poverenika pokazuje da se pet ličnih svojstava izdvajaju kao najčešći osnovi diskriminacije: pol ili rod, invaliditet, zdravstveno stanje, starosna dob i nacionalna pripadnost. Rodna ravnopravnost u Srbiji se gradi od polovine 20. veka, ali diskriminacija na osnovu pola i dalje je dominantan oblik diskriminacije“, navela je Prljić.

Događaj je uključivao i izložbu fotografija “Boundless Love” o iskustvima LGBTIQ+ izbeglica koja je nastala kao rezultat rada Rainbow Migration Network, čiji rad je podržan od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Prikazani su i kratki filmovi o ličnim iskustvima ljudi u pokretu, kao i tražilaca i tražiteljki azila u Republici Srbiji nastali kroz radionicu participativnog snimanja filma sa fokusom na priče o ljudskosti izrađenih u okviru regionalnog GIZ programa „Društvena participacija ljudi u pokretu i lokalnog stanovništa u regionima domaćinima Zapadnog Balkana“ (PeMO).

„Naš program se na regionalnom nivou, ali pre svega u Srbiji i Bosni i Hercegovini, bavi ljudima u pokretu, kroz direktnu podršku njima i razvoj kapaciteta zajednica da odgovaraju na migracije. Program se bavi prisilnim migracijama i u tom kontekstu rod je, ne važan, nego često činjenica koja u potpunosti oblikuje migraciono iskustvo. Žene i devojčice, ali i mladi muškarci i dečaci prolaze različit migratorni put u zavisnosti od njihovog rodnog identiteta“, rekla je savetnica u GIZ Ivana Stanković.

Iz GIZ-a su naveli da Globalni program “Migracije u kontekstu razvoja“, koji sprovode u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i brojnim partnerima usmerenim na saradnju sa dijasporom, vide migracije kroz prizmu razvoja. U ovom smislu podržava se jačanje saradnje srpskih institucija sa ženama u dijaspori, jer iskustva žena koje su migrirale podrazumevaju i svetle primere gde su žene postale osnažene i osvešćene u zemlji destinacije.

Ostali naslovi

Otkrivena nova prevara koja cilja kompanije na Fejsbuku
Srpska ekonomija
Stručnjaci kompanije Kaspersky otkrili su novu fišing prevaru koja cilja kompanije koje promovišu svoje stranice na društvenoj mreži Fejsbuk. Prevaranti šalju imejlove navodno u ime Meta for Business, Fejsbukove platforme za kompanije, tvrdeći da stranica primaoca sadrži zabranjeni sadržaj
Doček 2025. u Beču
Srpska ekonomija
Za doček Nove godine u Beču se slavi u čitavom gradu, a posebno na novogodišnjoj stazi u centru grada. Svuda odzvanjaju zvuci valcera, a u ponoć se pleše uz valcer „Na lepom plavom Dunavu“. Muzički program na trgu ispred gradske većnice biće u znaku proslave godine Štrausa 2025. Najveći događaj 31. decembra dešava se na bečkoj novogodišnjoj stazi
I ove godine praznici okićeni humanošću i dobrotom
Srpska ekonomija
U Botaničkoj bašti „Jevremovac“, u okviru četvrte  Novogodišnje humanitarne bašte, u kojoj je učestvovalo šest kompanija, prikupljeno je 1,5 miliona dinara za obnovu biljnog fonda Botaničke bašte kao i za organizacije koje rade sa mladima
Senzacionalni novogodišnji vatromet u Beogradu na vodi ponovo će zadiviti svet
Srpska ekonomija
Beograd na vodi će se i ovog 31. decembra naći na listi svetskih destinacija sa najspektakularnijim dočekom Nove godine. Poslednji trenuci 2024. godine biće ispraćeni specijalnom novogodišnjom projekcijom na Kuli Beograd, uz tradicionalno odbrojavanje poslednjih 10 sekundi i jedinstveni laserski šou
U Batočini pokrenut Fond za podsticaj razvoja poljopriverde uz podršku USAID-a
Srpska ekonomija
Opština Batočina je potpisivanjem ugovora o osnivanju Lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede, postala 21. opština u Srbiji u kojoj je aktiviran ovakav fond uz podršku USAID-a. Time će biti obezbeđeno 3 miliona dinara za podršku gazdinstvima u vidu beskamatnih finansijskih pozajmica
Beč – nova aplikacija za više stabala u gradu
Srpska ekonomija
Najtoplije leto od početka merenja u Beču ove godine prouzrokovalo je besane noći i nepodnošljivu vrućinu. Važno za hlađenje u gradu je drveće a uskoro bi ga u glavnom gradu Austrije moglo biti više. Bečki startap želi da razvije aplikaciju koja će pokazivati gde postoji prostor za sadnju drveća
Fondacija Ana i Vlade Divac: 2,5 miliona dolara za bolji kvalitet života u Srbiji tokom 2024.
Srpska ekonomija
Kroz veći broj razvojnih projekata i humanitarnih akcija, Fondacija je nastavila da podržava ugrožene porodice, poljoprivredna gazdinstva, organizacije civilnog društva, obrazovne i zdravstvene ustanove, azile za životinje, kao i mnogobrojne pojedince a posebno mlade, žene i osobe sa invaliditetom
Svet u slici - slika sveta
Srpska ekonomija
Interdisciplinarna izložba „Svet u slici – Slika sveta“  rezultat je istoimenog poziva umetnicima čija su dela nadahnuta verskim i kulturnim  nasleđem, odnosno religioznom umetničkom sferom i identitetima tradicionalnih Crkava i verskih zajednica na teritoriji Republike Srbije
Beskamatna sredstva za poljoprivrednike u Topoli
Srpska ekonomija
Opština Topola, Fondacija Ana i Vlade Divac i Agencija za ruralni razvoj opštine Topola, potpisali su danas ugovor o osnivanju Lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede, čime je ova opština postala dvadeseta u Srbiji koja je aktivirala ovakav fond uz podršku USAID-a. Obezbeđeno je 4 miliona dinara za podršku gazdinstvima putem beskamatnih finansijskih pozajmica
Praznična proslava Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC)
Srpska ekonomija
U Beogradu je održan završni događaj Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) – praznični koktel. U društvu preko 200 preduzeća članica, CEBAC je proslavio prvih 6 meseci poslovanja