Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Srbija na 9. mestu u svetu po izloženosti pretnjama koje dolaze iz online sveta

Beograd
Srpska ekonomija

Prema stepenu rizika od sajberpretnji koje dolaze sa interneta, korisnici u Srbiji su rangirani na visokom 9. mestu. U skladu sa globalnim trendovima koji govore da je broj novodetektovanih uzoraka malvera u 2024. godini porastao za 14% na 467.000 uzoraka dnevno, Kaspersky beleži umereni rast gotovo svih tipova pretnji i u Srbiji. Posebno je uvećan broj detekcija rensomvera (71.6% više detekcija nego prethodne godine) i šestostruko veći broj finansijskog i bankarskog malvera, usmerenog na bankarske podatke korisnika, bankomate ili PoS terminale. Blagi pad registrovan je samo u broju RDP napada koji ciljaju prvenstveno zaposlene koji rade na daljinu.

“Ovakvi podaci samo potvrđuju da smo, prethodnih godina, sa pravom upozoravali da naše tržište postaje jednako privlačno sajberkriminalcima kao i ostala globalna tržišta. Digitalna transformacija i sve veća oslonjenost na online servise i kupovinu koja nam donosi brojna olakšanja u svakodnevnom funkcionisanju, postavlja pred korisnike interneta iz naše zemlje potrebu za povećanim oprezom i informisanošću kako bi ostali bezbedni, a u slučaju kompanija i donosi potrebu adekvatne zaštite kompanijske infrastrukture”, komentarisao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

Da smo deo globalnih trendova najbolje ilustruje činjenica da korisnici SubsCrab aplikacije u Srbiji odvajaju 784 eura na pretplatu za online servise, i to za prosečno 7.5 takvih servisa po osobi, među kojima prednjače YouTube Premium, Spotify, iCloud+, Netflix i Google One. Ovo samo malo zaostaje za globalnim prosekom od 895 izdvojenih eura za 12 takvih servisa.

Međutim, istraživanje sprovedeno u martu ove godine, na uzorku od preko 1000 ispitanika, pokazalo je da su i zloupotrebe savremenih tehnologija česte, jer je 55% ispitanika potvrdilo da je bilo (ili veruje da je bilo) uhođeno putem primene neke od tehnologija (15% korišćenjem aplikacije na telefonu, 8% kroz neovlašćen pristup web kameri, 7% kroz laptop aplikaciju). Više od petine (21%) ispitanika potvrdilo je da je iskusilo neki oblik uznemiravanja od osobe sa kojom su u romantičnoj vezi, bilo da je reč o slanju neželjene email poruke (8%), slikanju ili snimanju bez dozvole (7%), fizičkom uhođenju (5%), preuzimanju naloga na društvenim mrežama (4%) ili instalaciji stalkerver programa.

Opsežno istraživanje koje je kompanija Kaspersky sprovela u oktobru ove godine na 27 tržišta širom sveta, pokazalo je veoma ozbiljnu statistiku kada su u pitanju kompanije; više od polovine (51%) bilo je žrtva sajbernapada i svaka peta kompanija (19%) imala je i iskustvo curenja podataka. Ovaj postotak značajno je varirao u zavisnosti od veličine kompanije – dok je 11% velikih enterprise kompanija imalo i curenje podataka prilikom sajbernapada, to je bio znatno češće slučaj sa sektorom malih i srednjih preduzeća (28%). Troškovi izazvani napadom, koji uključuju direktne troškove i investicije potrebne za oporavak je za 65% najvećih kompanija uveliko prelazio iznos od 2 miliona dolara. Ni za mala i srednja preduzeća taj trošak nije bio beznačajan, jer je dve trećine (68%) imalo troškove koji prevazilaze 50.000 dolara. Gotovo sve kompanije koje su iskusile sajbernapad (99%) prijavilo je smetnje u aktivnostima u različitim sektorima (42% komunikaciji, 40% marketing automatizaciji, 35% podršci klijentima, 32% razvoju proizvoda ili proizvodnji) što je samo povećalo stepen ozbiljnosti i napora potrebnih za oporavak od napada.

Ipak, svega 10% kompanija štiti sve svoje korporativne i desktop računare, a samo 8% to isto radi sa svim korporativnim mobilnim telefonima, ostavljajući značajan prostor sajberkriminalcima da pronađu ulaz u infrastrukturu kompanije. Pored propusta u osiguranju infrastrukture, samo 58% velikih kompanija i 46% malih i srednjih koristi profesionalne trening servise za svoje zaposlene, čime se otvara širok prostor i za zloupotrebu ljudskog faktora u napadima na kompanije. To potvrđuje i podatak da je 34% uspešnih napada bilo podržano svesnom ili nesvesnom aktivnošću zaposlenih.

“Iako ova statistika govori o ozbiljnosti problema i izazovima sa kojima se kompanije suočavaju, ohrabruje podatak da, po prvi put, 100% kompanija izjavljuje da primenjuje (ili aktivno razmišlja o primeni) endpoint rešenja kako bi osiguralo svoju infrastrukturu. Ukoliko se jednako ozbiljno bude pristupilo i u smanjenju rizika ljudskog faktora kroz adekvatne i kvalitetne treninge i edukaciju zaposlenih, imaćemo ambijent u kojem će kompanije moći sa znatno manje smetnji da se fokusiraju na poslovanje i poslovne rezultate”, rekao je Dragan Davidović, generalni direktor kompanije Kaspersky za istočnu Evropu.

Ostali naslovi

Beč – nova aplikacija za više stabala u gradu
Srpska ekonomija
Najtoplije leto od početka merenja u Beču ove godine prouzrokovalo je besane noći i nepodnošljivu vrućinu. Važno za hlađenje u gradu je drveće a uskoro bi ga u glavnom gradu Austrije moglo biti više. Bečki startap želi da razvije aplikaciju koja će pokazivati gde postoji prostor za sadnju drveća
Fondacija Ana i Vlade Divac: 2,5 miliona dolara za bolji kvalitet života u Srbiji tokom 2024.
Srpska ekonomija
Kroz veći broj razvojnih projekata i humanitarnih akcija, Fondacija je nastavila da podržava ugrožene porodice, poljoprivredna gazdinstva, organizacije civilnog društva, obrazovne i zdravstvene ustanove, azile za životinje, kao i mnogobrojne pojedince a posebno mlade, žene i osobe sa invaliditetom
Svet u slici - slika sveta
Srpska ekonomija
Interdisciplinarna izložba „Svet u slici – Slika sveta“  rezultat je istoimenog poziva umetnicima čija su dela nadahnuta verskim i kulturnim  nasleđem, odnosno religioznom umetničkom sferom i identitetima tradicionalnih Crkava i verskih zajednica na teritoriji Republike Srbije
Beskamatna sredstva za poljoprivrednike u Topoli
Srpska ekonomija
Opština Topola, Fondacija Ana i Vlade Divac i Agencija za ruralni razvoj opštine Topola, potpisali su danas ugovor o osnivanju Lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede, čime je ova opština postala dvadeseta u Srbiji koja je aktivirala ovakav fond uz podršku USAID-a. Obezbeđeno je 4 miliona dinara za podršku gazdinstvima putem beskamatnih finansijskih pozajmica
Praznična proslava Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC)
Srpska ekonomija
U Beogradu je održan završni događaj Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) – praznični koktel. U društvu preko 200 preduzeća članica, CEBAC je proslavio prvih 6 meseci poslovanja
Prvi ženski kamerni ansambl u Beču
Srpska ekonomija
Nakon velikog uspeha prvog novogodišnjeg koncerta kompozitorki, održanog 1. januara 2024. u Erbar sali u Beču, došlo je do ključnog razvoja na bečkoj muzičkoj sceni. Osnovan je ansambl „La Philharmonica“, prvi kamerni ansambl koji čine isključivo članice Bečke filharmonije
Devet srednjih škola u Srbiji dobilo savremenu opremu za unapređenje obrazovanja
Srpska ekonomija
Tehnička škola iz Pirota, Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ iz Zemuna i Hemijsko-tehnološka škola iz Subotice predstavile su danas u Beogradu novu doniranu opremu koju koriste kako bi podigle kvalitet nastave u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika)
Za osnaživanje mladih poljoprivrednika u Kraljevu 1.7 miliona dinara
Srpska ekonomija
Maturanti Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ dobili finansijska sredstva za unapređenje poljoprivrednih gazdinstava
Kompanije će povećati budžete za IT bezbednost do 9% u naredne dve godine
Srpska ekonomija
Kompanije planiraju da povećaju budžete za IT bezbednost do 9%. Medijalni budžet za sajber bezbednost velikih kompanija iznosio je 5,7 miliona dolara, dok je za celokupan IT bilo izdvojeno 41,8 miliona dolara. Mala i srednja preduzeća investirala su 0,2 miliona dolara u IT bezbednost iz medijalnog IT budžeta koji je iznosio 1,6 miliona dolara
Zajedničkim snagama ka privlačenju talenata iz dijaspore kroz inicijativu Roots
Srpska ekonomija
Roots LinkedIn zajednica je osmišljena kao platforma za umrežavanje, razmenu znanja i iskustava, ali i stvaranje profesionalnih prilika. Inicijativa proizilazi iz istraživanja koje je sprovela kompanija Nelt u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera kako bi se bolje razumele potrebe profesionalaca iz dijaspore