Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Više od 60% građana se okrenulo bezgotovinskim načinima plaćanja 

Finansije
Srpska ekonomija

Skoro dve trećine građana Srbije (više od 60%) koristi neku vrstu bezgotovinskog plaćanja, a broj korisnika platnih kartica je duplo veći nego pre sedam godina, pokazalo je istraživanje Ipsosa sprovedeno u okviru Inicijative Bolji način, objavio je NALED.

- Građani koji koriste bezgotovinske načine plaćanja daleko češće plaćaju karticama nego gotovinom (81% prema 64%). Sledeći najčešće korišćen način bezgotovinskog plaćanja je elektronsko, odnosno mobilno bankarstvo (50%), dok i instant plaćanje beleži rast pa ga tako danas upotrebljava petina populacije – kaže Zlatko Milikić, tim lider projekta Bolji način ispred GIZ-a za Srbiju.  

U skladu sa ovim trendovima, polovina preduzeća u Srbiji se svakodnevno ili barem nekoliko puta nedeljno susreće s potrošačima koji žele da plate karticom.  

- Korisnici bezgotovinskog plaćanja smatraju da bi bilo korisno da se ovaj način plaćanja uvede najpre na pijacama i u frizerskim i kozmetičkim salonima, zatim za usluge majstora, kao i na šalterima institucija – navodi predstavnik GIZ-a.  

Kao glavnu prednost plaćanja karticom, čak 75% korisnika navodi da je tako jednostavnije i brže platiti. Drugi benefit  je što ne moraju da nose gotovinu sa sobom. Na trećem mestu  je sigurnost, odnosno manji rizik od krađe i bezbednost novca, s obzirom na to da se kartica može blokirati, a neovlašćeno potrošen novac povratiti.  U prilog tome govori podatak da se gotovo 30% građana suočilo s neprijatnom situacijom gubitka ili krađe novčanika, odnosno gotovine, dok je daleko manje građana, svega 4%, doživelo krađu novca s kartice koji nije uspeo da povrati. 

S druge strane, tek nešto više od polovine preduzeća omogućava potrošačima da u radnji plate karticom, a svega 1% omogućava plaćanje putem QR koda. Najveći broj privrednika smatra da bi poreski podsticaji za bezgotovinska plaćanja (42%), umanjenje trgovačke naknade koju plaćaju trgovci za plaćanje karticama (40%) i subvencije za POS (33%) bili najkorisniji podsticaji za uvođenje bezgotovinskog plaćanja.

 - Upravo zato je Inicijativa Bolji način, koju su pokrenuli GIZ, Mastercard i Visa u saradnji s NALED-om, obezbedila subvencije za besplatno uvođenje POS terminala uz sniženu trgovačku naknadu od 0,99%. Za nešto više od godinu i po dana, imali smo 5.000 prijava za POS, a trgovci koji su zahvaljujući našem Programu prvi put uveli bezgotovinska plaćanja ostvarili su ukupno 3,5 miliona transakcija u vrednosti od 35 miliona evra – dodaje Milikić.

Glavni razlog zašto preduzeća generalno uvode bezgotovinska plaćanja je što ne žele da odbijaju kupce koji preferiraju ovakav način plaćanja. Dve trećine preduzeća smatra da su bezgotovinska plaćanja olakšala rad prodavcima, a skoro 60% navodi da im je to omogućilo i uštede od preko 8.000 dinara na mesečnom nivou u proseku.  

Skoro svi privredni subjekti (94%) koji svojim kupcima pružaju mogućnost bezgotovinskog plaćanja tvrde da je ono pozitivno uticalo na poslovanje preduzeća. 

Ostali naslovi

Beč – nova aplikacija za više stabala u gradu
Srpska ekonomija
Najtoplije leto od početka merenja u Beču ove godine prouzrokovalo je besane noći i nepodnošljivu vrućinu. Važno za hlađenje u gradu je drveće a uskoro bi ga u glavnom gradu Austrije moglo biti više. Bečki startap želi da razvije aplikaciju koja će pokazivati gde postoji prostor za sadnju drveća
Fondacija Ana i Vlade Divac: 2,5 miliona dolara za bolji kvalitet života u Srbiji tokom 2024.
Srpska ekonomija
Kroz veći broj razvojnih projekata i humanitarnih akcija, Fondacija je nastavila da podržava ugrožene porodice, poljoprivredna gazdinstva, organizacije civilnog društva, obrazovne i zdravstvene ustanove, azile za životinje, kao i mnogobrojne pojedince a posebno mlade, žene i osobe sa invaliditetom
Svet u slici - slika sveta
Srpska ekonomija
Interdisciplinarna izložba „Svet u slici – Slika sveta“  rezultat je istoimenog poziva umetnicima čija su dela nadahnuta verskim i kulturnim  nasleđem, odnosno religioznom umetničkom sferom i identitetima tradicionalnih Crkava i verskih zajednica na teritoriji Republike Srbije
Beskamatna sredstva za poljoprivrednike u Topoli
Srpska ekonomija
Opština Topola, Fondacija Ana i Vlade Divac i Agencija za ruralni razvoj opštine Topola, potpisali su danas ugovor o osnivanju Lokalnog fonda za razvoj poljoprivrede, čime je ova opština postala dvadeseta u Srbiji koja je aktivirala ovakav fond uz podršku USAID-a. Obezbeđeno je 4 miliona dinara za podršku gazdinstvima putem beskamatnih finansijskih pozajmica
Praznična proslava Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC)
Srpska ekonomija
U Beogradu je održan završni događaj Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC) – praznični koktel. U društvu preko 200 preduzeća članica, CEBAC je proslavio prvih 6 meseci poslovanja
Prvi ženski kamerni ansambl u Beču
Srpska ekonomija
Nakon velikog uspeha prvog novogodišnjeg koncerta kompozitorki, održanog 1. januara 2024. u Erbar sali u Beču, došlo je do ključnog razvoja na bečkoj muzičkoj sceni. Osnovan je ansambl „La Philharmonica“, prvi kamerni ansambl koji čine isključivo članice Bečke filharmonije
Devet srednjih škola u Srbiji dobilo savremenu opremu za unapređenje obrazovanja
Srpska ekonomija
Tehnička škola iz Pirota, Škola za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ iz Zemuna i Hemijsko-tehnološka škola iz Subotice predstavile su danas u Beogradu novu doniranu opremu koju koriste kako bi podigle kvalitet nastave u STEM oblastima (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika)
Za osnaživanje mladih poljoprivrednika u Kraljevu 1.7 miliona dinara
Srpska ekonomija
Maturanti Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ dobili finansijska sredstva za unapređenje poljoprivrednih gazdinstava
Kompanije će povećati budžete za IT bezbednost do 9% u naredne dve godine
Srpska ekonomija
Kompanije planiraju da povećaju budžete za IT bezbednost do 9%. Medijalni budžet za sajber bezbednost velikih kompanija iznosio je 5,7 miliona dolara, dok je za celokupan IT bilo izdvojeno 41,8 miliona dolara. Mala i srednja preduzeća investirala su 0,2 miliona dolara u IT bezbednost iz medijalnog IT budžeta koji je iznosio 1,6 miliona dolara
Zajedničkim snagama ka privlačenju talenata iz dijaspore kroz inicijativu Roots
Srpska ekonomija
Roots LinkedIn zajednica je osmišljena kao platforma za umrežavanje, razmenu znanja i iskustava, ali i stvaranje profesionalnih prilika. Inicijativa proizilazi iz istraživanja koje je sprovela kompanija Nelt u saradnji sa Srpskom asocijacijom menadžera kako bi se bolje razumele potrebe profesionalaca iz dijaspore