Vlada Srbije jača kapacitete RGZ-a

Sređen sistem upravljanja nepokretnostima podiže BDP države za 7% dok u nekim privrednim granama kao što je građevina podiže efikasnost i do 15%, zaključci su kredibilnih međunarodnih istraživanja. Republički geodetski zavod, kao deo sistema državne uprave za upravljanje nepokretnostima, nedavno je objavio da skoro polovina objekata u Srbiji nije upisana u državni registar Katastra nepokretnosti, dok je u isto vreme njima moguće trgovati što otvara prostor raznim malverzacijama. Upis svih nepokretnosti u Katastar je od velike važnosti za građane i državu Srbiju. Zbog formalne prirode posla i velikog broja kontrolnih mehanizama, kako bi se zaštitila imovina građana i njihova prava, procedure upisa su jako kompleksne i naizgled krute. Pored digitalnih procesa i sistema implementiranih u RGZ-u, da bi sistem bio još efikasniji, neophodno je dodatno jačati kadrovske kapacitete RGZ-a što je prepoznala i Vlada Srbije. Koliko je ova institucija važna za svakodnevni život građana bilo je vidljivo tokom najintenzivnijeg hakerskog napada u istoriji Srbije na RGZ, navodi se u saopštenju RGZ-a.

Sa druge strane, Republički geodetski zavod je od 1997. godine, kada je imao 2890 zaposlenih, konstantno pod pritiskom smanjivanja njihovog broja što je dovelo do toga da 2018. godine broji svega 2020 zaposlenih, odnosno čak 870 ljudi manje nego sa kraja 20. veka. U isto vreme se broj predmeta i privredna aktivnost, naročito u poslednjih par godina, višestruko uvećala. Samo zahvaljujući podršci Vlade Srbije koja je omogućila prijem novih zaposlenih i činjenici da Republički geodetski zavod funkcioniše u potpunosti digitalno preko razvijenih i implementiranih informacionih sistema i digitalizovanim poslovnim procesima, uvećana je efikasnost rada institucije i adekvatno podržana građevinska ekspanzija u prethodnom periodu. Međutim, RGZ je dostigao tehnološki maksimum i više nije moguće drastično tehnološki unaprediti rad. Jedini način da se odgovori na povećan broj zahteva i predmeta je kadrovsko jačanje institucije. Zbog svega navedenog, Republički geodetski zavod je pokrenuo inicijativu povećanja broja sistematizovanih radnih mesta na 3052, za 402 mesta više od trenutno sistematizovanih, što je optimalni minimum za nesmetano funkcionisanje RGZ u narednom periodu.

Republički geodetski zavod je zahvalan predsednici Vlade, Ministarstvu građevinarstva, saoobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu finansija, Ministarstvu pravde i Svetskoj banci na kontinuiranoj podršci u reformi i digitalizaciji Zavoda. Ukoliko se ovakva inicijativa usvoji od strane Vlade, Srbija će efikasnije rešavati višedecenijske probleme iz domena upravljanja nepokretnostima i unaprediti ekonomiju Srbije.