RGZ obeležava 185 godina geodetske delatnosti u Srbiji

Arhiv Republičkog geodetskog zavoda, koji prelazi u novu zgradu, rađenu sredstvima iz kredita Svetske banke, omogućiće trajno čuvanje i transparentnost zemljišnih dokumenata, a građanima Srbije obezbediće da u svakom trenutku dobiju pouzdane podatke, rekao je direktor Republičkog geodetskog zavoda mr Borko Drašković, predstavljajući rezultate ove institucije postignute od 2015. godine, kroz reforme obavljene u saradnji sa Svetskom bankom.

Mr Drašković je rekao da RGZ danas broji više od 3.000 zaposlenih, među kojima je preko 600 inženjera. U Katastru je registrovano više od 19 miliona parcela, preko pet miliona objekata, a RGZ ima 14 registara, među kojima su katastar vodova, registar cena nepokretnosti, registar investicionih lokacija… Izneo je i podatak da je samo u toku prošle godine upućeno 150 miliona upita prema RGZ-u.

Republički geodetski zavod povezan je sa više od 220 državnih institucija, a u Ujedinjenim nacijama naš katastar ima status jednog od najbolje organizovanih – istakao je mr Drašković.

Na svečanosti kojom je počelo obeležavanje 185 godina geodetske delatnosti u Srbiji i tri decenije RGZ-a, gosti, među kojima je bio i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, obišli su novu zgradu Arhiva RGZ-a u kojoj će se čuvati dokumentacija iz cele Srbije, koja će građanima biti dostupna na klik. Time RGZ rešava višedecenijski problem smeštaja svoje arhivske građe, koja ima status trajnog čuvanja i još uvek ima upotrebnu vrednost, jer služi za rešavanje imovinsko - pravnih sporova i sa njom se može rekonstruisati istorijat i kontinuitet vlasništva svake nepokretnosti.

- Institucije su kičma države, a malo koja se može pohvaliti tradicijom od 185 godina. RGZ je snažan partner Vladi Srbije, Ministarstvu, saobraćaja i infrastrukture, izvođačima radova… Nijedan veći projekat neće biti završen bez RGZ-a, a njegove aktivnosti pomažu da dođu investitori – rekao je ministar Momirović i zaključio da su aktivnosti RGZ-a ugrađene u temelje našeg društva.

Za godinu početka razvoja profesionalne geodetske delatnosti uzima se 1837. godina. Na „Spasovskoj narodnoj skupštini” održanoj 28. maja 1837. godine u Kragujevcu, srpski knjaz Miloš Obrenović pokrenuo je pitanje premera i klasiranja zemljišta. Knjaz je tom prilikom održao „Slovo” i u tački 3 naredio da se „...da zemlju motkom premeriti...” radi pravilnijeg razreza danka seljacima.