Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Nadzor nad radom geodetskih organizacija

Republički geodetski zavod
Ilustracija: RGZ
Srpska ekonomija

U Republici Srbiji u ovom trenutku rade 654 geodetske organizacije kojima su izdate licence za rad od strane Republičkog geodetskog zavoda. Tokom 2021. godine značajno je unapređen nadzor nad radom geodetskih organizacija.

Implementirano je novo softversko rešenje „Registar geodetskih organizacija” kojim je ostvarena veza sa dokument menadzment sistemom RGZ-a, kao i sa drugim registrima od značaja za ovu vrstu posla.

Izvršeno je 149 terenskih nadzora, pri čemu je bilo 117 redovnih, 30 vanrednih i 2 mešovita nadzora.

Izrečene su 932 upravne mere, od čega 238 preventivnih i 694 mere za otklanjanje nezakonitosti.

Podneto je 13 Predloga za pokretanje prekršajnih postupaka nadležnim prekršajnim sudovima.

Doneto je 27 Rešenja o zabrani radova geodetskim organizacijama.

Doneta su 34 Rešenja za oduzimanje licenci za rad geodetskim organizacijama.

Doneta su 4 Rešenja za oduzimanje geodetskih (ličnih) licenci.

Republički geodetski zavod je u smislu odredbe člana 195. stav 1. Zakona o državnom premeru i katastru u toku 2012. godine, doneo rešenja o ukidanju i brisanju iz evidencije geodetskih organizacija koje u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona nisu uskladile svoje poslovanje sa propisanim uslovima. Shodno odredbama važećeg Zakona o državnom premeru i katastru RGZ je ukinuo pristup e-šalteru i eKatastru za 12 geodetskih organizacija.

Analizom rada geodetskih organizacija kao profesionalnih korisnika, konstatovano je da značajan broj geodetskih organizacija ne postupa u skladu sa propisima. Njihov rad veoma utiče na uspešnost poslovanja službi za katastar nepokretnosti i odeljenja za katastar vodova.  U toku 2021. god. sačinjena je Procena stanja rizika u radu geodetskih organizacija i objavljena na sajtu RGZ-a sa ciljem ukazivanja na propuste i neažurnost u poslovanju geodetskih organizacija.

Republički geodetski zavod se u prethodnoj godini bavio i izdavanjem uputstava, raspisa, tumačenja, pojašnjenja zakonske regulative  i sve to objavljeno je na  sajtu RGZ-a. Kontinuirano se radilo na  ažuriranju podataka o geodetskim organizacija, unapređenju izdavanja podataka od strane službi za katastar nepokretnosti, na poboljšanju radova na izradi, pregledu i prijemu elaborata geodetskih radova, unapređenju komunikacije preko e-šaltera i komunikacije sa internim i eksternim registrima.

RGZ će u narednom periodu raditi na  aktivnostima samoprovere i samoprocene rizika u cilju poboljšanja kvaliteta obavljanja geodetskih radova od strane geodetskih organizacija, kako bi se određene nepravilnosti i propusti u radu geodetskih organizacija svele na minimum a sve u svrhu podizanja  kvaliteta usluga kako RGZ tako i naših partnera - profesionalnih korisnika, a u cilju transparentnosti u radu.

Ostali naslovi

Dva miliona evra za naučne projekte i konferenciju o digitalnom humanizmu 2025.
Srpska ekonomija
Bečki gradski parlament usvojio je niz mera koje imaju za cilj dalji razvoj Beča kao centra nauke i digitalnih inovacija. „Nauka i istraživanje su ključni sektori za budućnost našeg grada. Ove mere potvrđuju Beč kao lidera u inovacijama i digitalnom humanizmu“, naglašava gradska većnica za kulturu i nauku, Veronika Kaup-Hasler
Ženski solarni start – jedinstvena prilika za preduzetnice
Srpska ekonomija
Početkom ove sedmice održan je Ženski solarni start, trodnevni besplatni seminar namenjen ženama koje su zainteresovane za solarne fotonaponske sisteme ali i za mogućnosti za razvoj karijere u oblasti obnovljivih izvora energije
 Od filtera za prečišćavanje voda do naprednih solarnih panela 
Srpska ekonomija
Prvi sajam „Nauka u akciji – inovacije koje čine razliku“ u Institutu za nuklearna istraživanja „Vinča“ predstavio je niz revolucionarnih projekata koji donose konkretna rešenja za globalne izazove
U Beču počela Godina demokratije
Srpska ekonomija
U glavnom gradu Austrije zvanično je počela „Godina demokratije“. Beč je od sada evropska „prestonica demokratije“, a ova titula je do sada drugi put dodeljena, nakon Barselone. Titulu dodeljuje organizacija „European Capital of Democracy“
Više od 350 zvanica na dočeku mladog francuskog vina Novi Božole
Srpska ekonomija
U Beogradu je tradicionalno otvorena dvanaesta Francuska nedelja, u organizaciji Francusko-srpske privredne komore. Ova manifestacija, koja se održava od 20. do 27. novembra dvanaestu godinu zaredom, sadrži niz događaja koje organizujemo u toku nedelju dana
Počeo novi trogodišnji ciklus rada regionalne mreže organizacija koje se bave mladima
Srpska ekonomija
Novi trogodišnji ciklus rada regionalne mreže organizacija koje se bave mladima Omladinski fond Zapadnog Balkana i Turske (Youth Hub for Western Balkan and Turkey) u okviru projekta „Stronger Voices for Better Choices“, najavljen je ove nedelje na zajedničkoj konferenciji u Podgorici
Kako da ekonomija postane klimatski prihvatljiva
Srpska ekonomija
Beč planira da do 2040. godine postane klimatski neutralan. Istovremeno, u Beču smatraju da ekonomija ne bi trebalo da ispašta zbog ovog plana. U godišnjem izveštaju „Vienna Green Economy Report“ dokumentuje se napredak u pravcu klimatski prihvatljive ekonomije u Beču
Srpski startapovi hoće u Mongoliju
Srpska ekonomija
Najveći broj startapa u Srbiji planira izvoz na tržište Azije (63%). Konkretna država na čije tržište 44% startapova planira da zakorači je Mongolija, najviše zbog potražnje za njihovim proizvodom ili uslugom u toj zemlji i veličini tržišta. Neki inovatori određena tržišta biraju i zbog manjka konkurencije (31%) i zbog jednostavnosti administrativnih procedura (19%)
Er Srbija prevezla četiri miliona putnika od početka 2024. godine
Srpska ekonomija
Er Srbija je danas prevezla svog četirimilionitog putnika od početka 2024. godine. Taj rezultat postignut je skoro mesec dana ranije u odnosu na do sada rekordnu 2023. godinu, kada je četirimilioniti putnik zabeležen 13. decembra
Premašene dve milijarde evra prihoda od turizma
Srpska ekonomija
Devizni priliv od turizma u Srbiji u prvih devet meseci ove godine, od januara do septembra, iznosio je 2,257 milijardi dolara, osnosno 2,075 milijardi evra, najnoviji su podaci koje je objavila Narodna Banka Srbije (NBS). To je za 11% više nego u istom periodu prošle godine