Novi satelitski snimak pokazuje najzlatnije doba srpskog građevinarstva

Republički geodetski zavod objavio je novi digitalni ortofoto mozaik odnosno satelitski snimak objekata i zemljišnih parcela koji je iz epohe 2020/2021. Na snimku se mogu videti svi novoizgrađeni objekti odnosno sve ono što je u prirodi veće od 30 centimetara. Reč je o snimcima za komercijalne potrebe i to katastra nepokretnosti visoke rezolucije i tačnosti koji je uradila američka kompanija svetskog renomea Maksar.

Na novom satelitskom snimku novih objekata ima najviše na teritoriji Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, ali i oko magistralnih koridora i turističkih centara, rekao je gostujući na RTS-u direktor Republilčkog geodetskog zavoda mr Borko Drašković.

- Došlo je do uvećanja od 20 odsto u odnosu na prethodni snimak. Približno milion objekata je izgrađeno u periodu od epohe 2015/2016. do epohe 2020/2021, što u ovom trenutku predstavlja deset posto ukupno ikad izgrađenih objekata u Srbiji. Kao što se u snegu pokaže trag svake zverke tako se i na ovom satelitskom snimku o digitalnom katastru nepogrešivo vidi šta je društvo za pet godina izgradilo. Ovo je impozantan podatak koji pokazuje ekspanziju građevinarstva, možda najzlatnijeg doba u oblasti građevinarstva u Srbiji.

Nedavno je na Savskom vencu pušten u rad novi informacini sistem za koji sagovornik naglašava da je početak jedne istorije. On objašnjava da je u pitanju treća faza projekta koju RGZ realizuje sa Svetskom bankom od 2015. godine. Ranija dva pokušaja da se uvede novi softver nisu uspela. Sada ćemo softver star 30 godina zameniti novim.

- Posle Savskog venca novi informacioni sistem dobiće Sopot i tako ćemo osvajati ostale katastarske službe u Srbiji. To značiti da ćemo imati jednu centralnu bazu, a sada ih imamo 176. Sve će biti onlajn, dok će svaki službenik u Srbiji moći da radi predmete tamo gde je zagušenje. Ako se, na primer radi o komasaciji u Subotici mogu se aktivirati da pomognu ljudi u Nišu ili Pirotu.

Najviše nerešenih predmeeta ima tamo gde ja gradnja i najintezivnija, a to su Beogad, Novi Sad, Kragujevac, Niš. Mr Borko Drašković kaže da je zemljišna administracija najkompleksnija oblast jedne države i da to podrazumeva utvrđivanje prava vlasništva čime se bave sudovi, lokalne samouprave, javni beležnici. Od toga kako se uradi pravo vlasništva zavisi i upis određene imovine. Takođe, na upis utiču nepotpuni podaci, kao i neosnovane zabeležbe.

Prvi problem je RGZ rešio uvođenjem automatskog evidentianja predmeta, tako da sve što bi moglo da se podvede pod ljudsku grešku biće otklonjeno, a povećana pravna sigurnost građana. Kada je reč o drugom problemu Drašković ističe da je nepokretnost veliki biznis zbog kojeg bi neki zloupotrebili zakon i to stavljanjem neosnovane zabeležbe na nepokretnost. Službenicima u katastru data su tačna uputstva kako da takve pokušaje iznude prepoznaju i spreče da uđu u proceduru.

Drašković je još istakao da je 2015. godine bilo pola miliona transakcija na godišnjem nivou dok danas imamo blizu million transakcija što je sto posto povećanje, a finansijski je više do dva puta. Građevinska ekspanzija nije samo u oblasti stanogradnje i poslovnog prostora, već i u oblasti infrastrukturnih objekata, što je, u stvari i nateralo RGZ da uđe u proces digitalizacije kako bi mogao da isprati tu dinamiku. Direktor RGZ-a tvrdi da se sve radi u zakonskom roku.

- Svi zahtevi koji stižu od 2018. i nadalje završavaju se na prvom stepenu za pet dana, a nekada je to bilo 43 dana. Predmeti na drugom stepenu za koje je trebalo nekada dve do tri godine danas se rešavaju u roku od dva meseca. To važi samo za predmete koji nemaju prethodni zahtev.

Građani Srbije moraju da znaju da je RGZ jedan pouzdan i efikasan sistem. Na poboljšanju zemljišne admistracije zajedno rade Zavod i Vlada Srbije koja je nedavno odborila zapošljavanje novih 132 stručnjaka. Taj konkurs je završen, a za desetak dana biće otvoren novi konkurs preko Svetske banke za novih 60 radnih mesta.