Godina 2024. najtoplija ikad zabeležena

Dugoročni temperaturni cilj Pariskog sporazuma još nije izgubljen, ali je u velikoj opasnostiŽeneva (WMO) – Svetska meteorološka organizacija (WMO) potvrdila je da je 2024. godina najtoplija do sada zabeležena, na osnovu šest međunarodnih skupova podataka. Poslednjih deset godina bile su među deset najtoplijih, u izvanrednom nizu rekordnih temperatura. Globalna prosečna temperatura bila je 1,55 °C (sa marginom nesigurnosti od ± 0,13 °C) iznad proseka 1850-1900, prema konsolidovanoj analizi WMO šest skupova podataka. To znači da smo upravo svedočili prvoj kalendarskoj godini sa globalnom srednjom temperaturom od više od 1,5°C iznad proseka 1850-1900, objavile su Ujedinjene nacije.

“Najnovija procena Svjetske meteorološke organizacije (WMO) je jasna: globalno zagrijavanje je čvrsta činjenica.” – kazao je Generalni-sekretar UN Antonio Gutereš. “Prelazak granice od 1,5 stepeni u pojedinačnim godinama ne znači da je dugoročni cilj postignut. To znači da se moramo još jače boriti da bismo se vratili na pravi put. Rekordne temperature 2024. zahtevaju hitne klimatske mere već u 2025. godini”. – kazao je on.

“Još uvek ima vremena da se izbegne najgora klimatska katastrofa. Ali lideri moraju da deluju - sada.” – poručio je Gutereš.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) pruža procenu temperature na osnovu više izvora podataka kako bi omogućila međunarodno praćenje klime i pružila pouzdane informacije neophodne za proces pregovora o klimatskim promjenama UN. Podaci se prikupljaju od Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), Japanske meteorološke agencije, NASA-e, Nacionalne uprave za okeane i atmosferu SAD-a (NOAA), britanske Meteorološke kancelarije u saradnji sa Klimatskim istraživačkim centrom na Univerzitetu u Istočnoj Angliji (HadCRUT) i Berkeley Earth.

"Klimatska istorija se odvija pred našim očima. Nismo imali samo jednu ili dve rekordne godine, već celi niz od deset godina. To su pratile katastrofalne i ekstremne vremenske prilike, porast nivoa mora i topljenje leda, sve podstaknuto rekordnim nivoima emisije gasova sa efektima staklene bašte uzrokovane ljudskim aktivnostima", rekla je generalna sekretarka WMO Selest Saulo.

"Važno je naglasiti da jedna pojedinačna godina sa prosečnim rastom od više od 1,5°C za godinu NE znači da nismo uspeli da ispunimo dugoročne ciljeve Pariskog sporazuma u pogledu temperature, koji se mere decenijama a ne pojedinačnim godinama. Međutim, neophodno je priznati da svaki udeo zagrevanja od jednog stepena ima značaj. Bez obzira da li je na nivou ispod ili iznad 1,5°C zagrevanja, svako dodatno povećanje globalnog zagrijavanja povećava uticaj na naše živote, ekonomije i našu planetu", rekla je Saulo.

Objavljivanje svih šest skupova podataka o temperaturama bilo je koordinirano među institucijama kako bi se naglasile vanredni uslovi kojima smo svjedočili tokom 2024. godine. Odvojena studija objavljena u časopisu "Advances in Atmospheric Sciences" otkriva da je zagrijavanje okeana 2024. godine igralo ključnu ulogu u rekordno visokim temperaturama. Okean je najtopliji ikada zabeležen od strane čoveka, ne samo na površini, već i u gornjih 2000 metara, prema studiji koju je predvodio prof. Lijing Č eng sa Instituta za atmosfersku fiziku Kineske akademije nauka. U izradi studije učestvovao je tim od 54 naučnika iz sedam zemalja i sa 31 instituta. Oko 90% viška toplote nastale globalnim zagrevanjem nalazi se u okeanima, što čini toplotu okeana ključnim pokazateljem klimatskih promena. Od 2023. do 2024. godine, globalni porast toplote okeana u gornjih 2000 metara iznosi 16 zetadžula (1021 džula), što je oko 140 puta veće od ukupne svetske proizvodnje električne energije 2023. godine, prema studiji koja se temelji na podacima Instituta za atmosfersku fiziku.

Institute of Atmospheric Physics (Chinese Academy of Sciences) Svetska meteorološka organizacija (WMO) će u svom izveštaju "Stanje globalne klime 2024." koji će biti objavljen u martu 2025. godine, dati detaljne informacije o ključnim pokazateljima klimatskih promena, uključujući gasove koji izazivaju efekte staklene bašte, površinske temperature, toplotu okeana, porast nivoa mora, povlačenje glečera i opseg morskog leda. Izvještaj će takođe sadržati detalje o događajima visokog uticaja.