Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Cigla u zidu – kako pripadnici generacije Z zamišljaju svoju karijeru

Istraživanje
Srpska ekonomija

Pripadnicima Generacije Z digitalne tehnologije predstavljaju koristan alat za nalaženje rešenja za sve probleme, što ne čudi jer su uz ove tehnologije odrasli. Kako pripadnici Generacije Z zamišljaju svoju karijeru, da li maštaju o radu u velikoj kompaniji ili više vole nezavisnost, šta očekuju na radnom mestu – pitanja su koja sve više okupiraju kompanije.

U želji da sazna odgovore, Nestlé Srbija je pozvao studente i mlade diplomce da na sajtu kompanije u formi imejla budućem poslodavcu podele svoja razmišljanja na temu karijere i idealnog radnog mesta. Saznanja će pomoći ovoj, ali i drugim kompanijama, da se približe i pruže podršku generaciji koja će zauzimati sve veći procenat u ukupnom broju zaposlenih. U jednom skorijem istraživanju u SAD, čak 79 odsto anketiranih rukovodilaca nazvalo ih je generacijom sa kojom je najizazovnije saradjivati.

Ispunjenost bez „pregorevanja“
Iako ne postoji sasvim precizna podela, Generaciju Z čine mladi rođeni između 1997. i 2012. godine. „Dženzeri“, dakle, danas imaju između 12 i 26 godina i odrastaju u svetu koji se u socijalno-ekonomskom smislu brzo menja, sa tehnološkim napretkom bez presedana. Čuvena pesma Pink Flojda „Još jedna cigla u zidu“ (Another Brick in the Wall) bila je himna njihovih roditelja, a kroz njenu prizmu danas možemo posmatrati kako nove generacije vide svoju karijeru u eri definisanoj inovacijama i neizvesnošću.

Jasno je da su mladi svesni neophodnosti obrazovanja u ekonomiji koja se sve više zasniva na znanju, ali imaju snažnu želju za obrazovanjem koje je relevantno. Oni teže da budu opremljeni prilagodljivim veštinama koje prevazilaze tradicionalne uloge u poslu i podstiču kreativno razmišljanje, čime razbijaju kalup da budu samo „cigle“ u nefleksibilnom sistemu. Dok su prethodne generacije posao od 9 do 5 prihvatale bez pogovora, pa čak i veličale kult produktivnosti, Generacija Z traži nove modele rada koji će im doneti osećaj ispunjenosti bez „izgaranja“. Preferiraju karijere koje zadovoljavaju njihovu želju za balansom između posla i privatnog života i ostavljaju im prostora da se bave hobijima i posvete svoje vreme drugim aktivnostima. Posao na daljinu, freelance i preduzetništvo za njih su načini da sruše zidove tradicionalnih kancelarijskih prostora, dok im ekspanzija društvenih mreža i ličnih blogova omogućava da pokažu svoje talente i veštine – da nisu samo još jedna obična „cigla u zidu“

„Dženzerima“ posao ne znači samo finansijsku stabilnost. To je i put za lični rast, razvoj i društveni uticaj. Oni teže karijerama koje su u skladu sa njihovim vrednostima i omogućavaju im da se pozabave pitanjima kao što su društveno odgovorne teme, održiv razvoj.

Inovativni i prilagodljivi
A šta na to kažu poslodavci? U već pomenutom istraživanju, kao glavni izazovi ističu se nedostatak tehnoloških veština, truda i motivacije. Pohvalili su njihovu inovativnost i prilagodljivost, kao i to što se ne ustručavaju da iznesu nove ideje i ospore status kvo. Komunikacione veštine su nešto u čemu bi mogli mnogo da napreduju, jer iako su eksperti za digitalne alate, „tanki“ su u interakcijama licem u lice.

Upravo to je jedan od razloga zašto su komunikacija i ostale slične veštine predmet radionica u okviru plaćene prakse za studente Summer’s Cool, koju Nestlé Srbija organizuje svakog leta. Zaključno sa ovom godinom, više od 40 studenata i diplomaca je prošlo ovaj program, kojim Nestlé pruža podršku mladima da poboljšaju svoje poslovne veštine i šanse za zaposlenje. 

Ostali naslovi

Czechoslovak Group slavi 30 godina uspeha, inovacija i posvećenosti
Srpska ekonomija
Czechoslovak Group, ove godine slavi 30 godina uspešnog poslovanja i razvoja. Deo kompanije Czechoslovak Group je i fabrika „14. oktobar” iz Kruševca, čiji zaposleni svakodnevno napreduju u radu usvajajući novine i potrebe svetskog tržišta
Malver uzrok curenja podataka sa više od dva miliona bankovnih kartica
Srpska ekonomija
Kaspersky Digital Footprint Intelligence procenjuje je došlo do curenja podataka sa više od 2,3 miliona bankovnih kartica na dark veb, na osnovu analize log fajlova malvera za krađu podataka u periodu od 2023. do 2024 godine
Krađa bankarskih podataka na pametnim telefonima utrostručila se u 2024. godini
Srpska ekonomija
Broj napada bankarskim trojancima na pametne telefone porastao je za 196% u 2024. godini u poređenju sa prethodnom godinom. Sajber kriminalci menjaju taktiku, oslanjajući se na masovnu distribuciju malvera. Tokom protekle godine otkriveno je više od 33,3 miliona napada na korisnike pametnih telefona širom sveta
Zlato na putu do 3.300 dolara za uncu
Srpska ekonomija
Cena zlata je u poslednjih godinu dana zabeležila značajan porast, dostigavši vrednost blizu 3.000 dolara po unci, što je za trećinu više nego pre samo godinu dana. Ovaj nagli skok izazvan je nizom faktora, uključujući inflaciju, smanjenje kamatnih stopa, geopolitičke tenzije, ali i trgovinske politike, poput tarifa koje je uveo američki predsednik Donald Trump
Registrovano skoro 900 miliona pokušaja fišinga u 2024. godini
Srpska ekonomija
U 2024. godini, broj fišing napada koje je kompanija Kaspersky blokirala na globalnom nivou porastao je za 26% u poređenju sa prethodnom godinom. Sajber kriminalci su nastavili da iskorišćavaju poznate brendove kao što su Booking, Airbnb, TikTok i Telegram kako bi ukrali akreditive ili instalirali malver
Kako deca zarađuju u digitalnoj ekonomiji
Srpska ekonomija
Današnja deca često se opisuju kao „digitalni urođenici“. Generacija Alfa (rođeni 2010. i kasnije) odrasla je okružena tehnologijom povezanom na internet, pa ne čudi što aktivno koriste sve prednosti digitalne ere. Već oko treće godine, većina njih redovno igra onlajn igre i gleda video sadržaje
Istine i zablude o zlatu
Srpska ekonomija
Zlato je vekovima smatrano simbolom bogatstva i sigurnosti. Poslednjih godina kada je svet potreslo nekoliko kriza kao što su pandemija korona virusa, pa ratovi u Ukrajini i Izraelu, vrednost zlata je vrtoglavo porasla i dosegla rekordne iznose, premašivši 2.100 dolara za uncu. Ipak, o njemu kruže mnogi mitovi koji mogu da odvrate potencijalne investitore
Kako energiju vetra učiniti društveno prihvatljivom
Srpska ekonomija
Međunarodni tim istraživača uz učešće bečkog Univerziteta za prirodne resurse i bionauku (BOKU) istražio je uticaje energije vetra na životnu sredinu, društvo, ekonomiju i pravo, sažeo ih u 14 kategorija i pružio osnovu za političke odluke
Evo zašto treba da odvojite vreme za jutarnju kafu
Srpska ekonomija
Da li ste znali da određeno vreme kada pijete kafu može imati direktan uticaj na vaše zdravlje? Istraživanje koje je nedavno objavljeno, a koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Tulane u Nju Orleansu pokazuje da uživanje u kafi u jutarnjim satima može značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti, a čak i od preuranjene smrti!
Kako veštačka inteligencija (AI) podstiče novi talas sajber prevara
Srpska ekonomija
Iako četbotovi i algoritmi poboljšavaju korisničko iskustvo i izuzetno su prilagodljivi različitim primenama, oni su takođe otvorili naše lične i poslovne živote za nove – i mračnije – napade socijalnog inženjeringa