Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Zlato ponovo u fokusu

Kako sukob Irana i Izraela menja situaciju na tržištu žutog metala
Srpska ekonomija

Pod uticajem konstantne svetske geopolitičke tenzije cena zlata je dostigla istorijske maksimume – trenutno 2805 evra za finu uncu, a ako se nastavi ovakvim tempom u narednih pet godina bi moglo da dostigne čak 4.500 do 5.000 evra!

Analitičari upozoravaju da bi produženi ili prošireni konflikt mogao ponovo pokrenuti investitore ka ovom plemenitom metalu, kao što se dešavalo u gotovo svim kriznim periodima prethodnih decenija. To ne iznenađuje, jer je zlato čuvar vrednosti i brana od inflacije.

Srbija ne zaostaje, potražnja za zlatom već pokazuje znakove rasta. Prema podacima kompanije Tavex zlato&srebro, koja se bavi prodajom investicionog zlata, potražnja među investitorima u Srbiji i širem regionu uglavnom prati globalne trendove i evidentno raste. Ukoliko bi se tenzije koje potresaju svet produžile, investitori – kako maloprodajni tako i institucionalni – bi svakako razmatrali povećanje zlatnih rezervi.

“Od 2025. godine, zlato je zvanično prepoznato kao imovina broj jedan među centralnim bankama. Ista tendencija primećuje se i kod lokalnog stanovništva. Sve više pojedinaca odlučuje se na investiranje u zlato i svesni su njegovih dugoročnih prednosti. Iz godine u godinu, primećujemo stabilan rast broja novih investitora na tržištu”, kaže Georgi Hristov iz Tavex zlato&srebro.

Zlato na krizu reaguje na duži rok

Kako Hristov dodaje, geopolitički događaji imaju uticaj na cene zlata na duži rok.

“To je zato što investitori prvo žele da razumeju i analiziraju pravac u kojem bi konflikt mogao da se razvije. Tako da zlato reaguje postepeno na rast geopolitičkog rizika. Procenjuje se da taj indeks od jedan odsto dovodi do povećanja cene zlata između 0,08 i 0,15 procenata. To znači da cene zlata ne skaču odmah nakon geopolitičkih događaja, ali da postojani porast rizika dovodi do rasta cena tokom vremena. Važnu ulogu ima i to koje su zemlje uključene u konflikt – razvijene ekonomije imaju daleko veći uticaj na globalni ekonomski sistem”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da, ako tenzije na Bliskom istoku potraju ili eskaliraju, može da se očekuje jači skok traženje.

U protekle četiri godine svet su potresle brojne krize, pandemija, ratovi, među kojima sukob između Ukrajine i Rusije, pa globalne trgovinske tenzije i poslednji, sukob između Izraela i Irana.

“Tokom svih tih turbulentnih perioda, fizičko investiciono zlato se dosledno pokazalo kao krajnje sigurno utočište, nadmašivši većinu drugih investicionih instrumenata”, podvlači Hristov. „Od pandemije pa nadalje pokazalo se da tradicionalne investicione strategije – poput 60/40 portfolija (60% akcije, 40% obveznice) više ne donose stabilne prinose na duži rok.“

Prema njegovim rečima, i države se ponašaju slično. Centralne banke sistematski povećavaju svoje rezerve zlata.

“Od 2025. godine, investiciono zlato je i zvanično prepoznato kao najpoželjnija imovina među centralnim bankama. Zemlje – naročito one sa visokim prihodima – prilagođavaju svoje devizne rezerve tako što povećavaju udeo zlata kao strateški odgovor na geopolitičke rizike. Kada je reč o Srbiji, koja je ekonomski i politički povezana i sa Evropskom unijom i sa regionalnim tržištima, možemo videti da su odluke Narodne banke Srbije o povećanju zlatnih rezervi u skladu sa politikom Poljske, Češke i Mađarske”, kaže Hristov i dodaje da ako tenzije na Bliskom istoku potraju ili dodatno eskaliraju, može se očekivati i porast potražnje za zlatom, i globalno i u Srbiji, podstaknuto izbegavanjem rizika, manjkom poverenja u fiat valute tokom kriza i percepcijom zlata kao stabilne i neutralne imovine.

“Isti trend primećujemo i među lokalnim stanovništvom. Sve više pojedinaca se odlučuje da investira u zlato i sve više ih je svesno njegovih dugoročnih prednosti. Svake godine vidimo konstantan rast novih investitora” – navodi naš sagovornik.

Zlato je sigurna luka

Prema rečima Hristova, zlato se naziva “sigurnom lukom” jer omogućava da mirno spavate, znajući da je vaša imovina zaštićena.

“Ono zadržava svoju vrednost kroz vreme, naročito u periodima inflacije. Što je inflacija viša, to cena zlata obično više raste. Takođe, posedovanje fizičkog zlata znači da ste izvan tradicionalnog monetarnog sistema, što mnogima daje osećaj slobode i nezavisnosti”, kaže naš sagovornik.

Domaći kupci zlata rado kupuju dukate, ali i poluge.

“Naši klijenti su i fizička i pravna lica. Dok su pojedinci i dalje većina, primećuje se značajan porast interesovanja kompanija i institucija. Ovaj trend ukazuje na širu svest i prihvatanje zlata kao strateške imovine”, kaže Hristov i naglašava da trenutno imaju atraktivan program pretplate.

“Ko kupi po jednu zlatnu polugu od 1 gram mesečno tokom 12 meseci, dobija 13. na poklon. To znači da ulažu oko 110 evra mesečno i na kraju imaju 13 grama zlata po ceni 12. To je idealan način za početnike da testiraju tržište, steknu samopouzdanje i iz prve ruke iskuse kako funkcioniše ulaganje u zlato”, zaključuje naš sagovornik.

Još jači skok cene zlata mogao bi da se dogodi, kako analitičari kažu, ako bi ultra-bogate osobe i porodični investicioni fondovi koji imaju samo 1-2% alokacije u zlato, odlučile da povećaju ulaganja u plemenite metale.

“Takve odluke bi značile milijarde dolara koje ulaze na globalno tržište zlata, što bi vršilo snažan pritisak na rast cena žutog metala.”

Ostali naslovi

Da li znate šta sve povezuje Srbiju i Maltu?
Srpska ekonomija
Iako je Malta više od 1000 km vazdušnom linjom udaljena od Srbije, mnoge veze čvrsto povezuju ove dve zemlje. Navešćemo samo neke, a ostavljamo vama da istražite i ostale: Spomenik sećanja na brodolom srpskih vojnika 1918, Parohija Sv. Apostala Pavla i Sv. Nikole, Forum srpskih književnika ARTE...
Gotovo trećina putnika koristi AI za planiranje svojih putovanja
Srpska ekonomija
Istraživanje* je potvrdilo da je veštačka inteligencija postala široko rasprostranjen alat među aktivnim korisnicima interneta. Prema istraživanju kompanije Kaspersky, 28% ispitanika veruje veštačkoj inteligenciji kada je reč o planiranju putovanja, od kojih je 96% iskazalo zadovoljstvo tim iskustvom, a 84% planira da je koristi i ubuduće
Malta – putovanje kroz vreme
VISITMALTA
U samom srcu Mediterana, tamo gde se plavetnilo neba stapa s tirkiznim morem, nalazi se Malta – malena, ali neprocenjivo bogata zemlja istorije, lepote i duše. Ova ostrvska država, smeštena između Evrope i Afrike, već vekovima čuva svoju jedinstvenu priču. I ta priča počinje u njenom glavnom gradu – veličanstvenoj Valeti
Sada imamo šansu: Punim gasom ka eri čiste energije
Piše: Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Energija je usmeravala put čovečanstva – od ovladavanja vatrom, preko stavljanja pare u pogon, do cepanja atoma. Danas je trenutak da zakoračimo u novo doba. Prošle godine, skoro svi novoizgrađeni kapaciteti za proizvodnju električne energije su bili iz obnovljivih izvora. Ulaganja u čistu energiju porasla su na 2 biliona dolara
Obmanujući dokumenti
Srpska ekonomija
Kompanija Kaspersky je identifikovala naprednu fišing kampanju koja targetira zaposlene putem personalizovanih imejlova i priloženih dokumenata sakrivenih iza ažuriranja HR politika. Ova kampanja predstavlja značajnu eskalaciju u fišing taktikama jer napadači prilagođavaju ne samo tekst imejla, već i priloge, obraćajući se direktno svakom pojedinačnom primaocu
TU Beč i Harvard osmislili novu vrstu lasera
Srpska ekonomija
Međunarodni istraživački tim sa Tehničkog univerziteta u Beču (TU Wien) i sa Harvard univerziteta (Harvard John A. Paulson School of Engineering and Applied Sciences) je razvio novi tip lasera čija se talasna dužina može veoma precizno podešavati unutar određenog infracrvenog spektra
Klimt, MAK i dvorac Imendorf: Spaljeno, uništeno, nestalo?
Srpska ekonomija
Državni Muzej primenjenih umetnosti u Beču (današnji MAK) izgubio je u požaru smeštenom u dvorcu Imendorf Laksenburšku sobu, različite istočnoazijske i islamske predmete, umetničke zanatske radove iz ranog novog veka, više od pedeset komada nameštaja, kožne tapete, dvanaest tepiha i Mehlinger grobnicu...
TOP 5 GREŠAKA početnika u investiranju i kako da ih izbegnete
Srpska ekonomija
Investiranje više nije rezervisano samo za stručnjake iz sveta finansija. Danas je dovoljno da imate pristup internetu, osnovno znanje, i uz čak i manji kapital, možete da postanete investitor
Milenijalci traže sigurnost u zlatu
Srpska ekonomija
Istraživanje Banke Amerike pokazuje da 45 odsto milenijalaca već poseduje zlato, dok još toliko planira da investira u žuti metal. State Street Global Advisors, jedan od najvećih svetskih upravljača finansijskim fondovima, u svom nedavnom istraživanju, utvrdio je da milenijalci prosečno imaju 17 odsto svog investicionog portfolija u zlatu
Beč traži nove načine da smanji temperaturu u gradu
Srpska ekonomija
Ukoliko bi se cela gradska zelena infrastruktura – parkovi i zeleni krovovi – optimalno navodnjavala, temperature bi se u pojedinim delovima mogle smanjiti i do 3 °C, dok bi se u proseku na nivou grada moglo postići smanjenje temperature do 1,5 °C