Zlato na putu do 3.300 dolara za uncu

Cena zlata je u poslednjih godinu dana zabeležila značajan porast, dostigavši vrednost blizu 3.000 dolara po unci, što je za trećinu više nego pre samo godinu dana. Ovaj nagli skok izazvan je nizom faktora, uključujući inflaciju, smanjenje kamatnih stopa, geopolitičke tenzije, ali i trgovinske politike, poput tarifa koje je uveo američki predsednik Donald Trump. Analitičari prognoziraju dalji rast cene, a veliki fondovi i banke poput Goldman Sachs i JP Morgan veruju da bi cena mogla da premaši 3.300 dolara po unci u 2025. godini, ukoliko se geopolitičke i ekonomske krize, poput rata u Ukrajini ili trgovinskih sukoba između SAD-a i Evrope, nastave.

Zlato, zahvaljujući svojoj stabilnosti, ponovo se pokazalo kao popularan način zaštite od inflacije, za čuvanje vrednosti, naročito u vremenima nestabilnosti.

Prema rečima Georgi Hristova iz „Tavex zlato&srebro”, američke trgovinske tarife su imale jak uticaj na skok cene zlata. Iako većinski najavljene, a ne primenjene, dovele su do velike brige među investitorima i preduzećima koji su se okrenuli zlatu kako bi se obezbedili od mogućih tržišnih i trgovinskih šokova.

Berzanski analitičar Branislav Jorgić kaže da zlato uvek sija najvećim sjajem u uslovima političke ili ekonomske krize. “Tada na globalnom nivou investitori pojačano kupuju zlato kao sigurnu destinaciju za čuvanje vrednosti kapitala. Cena unce zlata na početku pandemije korona virusa je bila oko 1.500 dolara, tokom pandemije kretala se oko 1.800, da bi završila sa cenom 1.900 dolara. Tek što smo izašli iz te krize, ušli smo u ratnu krizu Rusije i Ukrajine, što je dovelo do današnjih oko 2.900 dolara za uncu”, kaže Jorgić i dodaje da tražnja zavisi od raznih okolnosti, ali pre svega od globalne ekonomske i političke stabilnosti.

Prema njegovim rečima, već nekoliko godina, Rusija i Kina pojačano kupuju zlato da bi popunile svoje rezerve napuštajuči držanje rezervi u američkim dolarima i američkim hartijama od vrednosti.

“Razlog je praksa i latentna opasnost da Amerika iz političkih razloga zamrzne dolarska novčana sredstva drugih država, pa i pojedinaca. Ta pojačana kupovina zlata dovela je do pojačane tražnje i rast cene zlata. Odluke predsednika SAD Donalda Trampa, poput napora da dođe do mira u Ukrajini smirujuće utiče na tržište zlata, ali uvođenje carina za uvoz robe iz Kine i Evrope, vrlo uznemirujuće”, objašnjava naš sagovornik.

Kako cena zlata nastavlja da raste, mnogi investitori traže načine kako da iskoriste ovu priliku. Naši sagovornici naglašavaju važnost dugoročne strategije, koja uključuje i manje korake poput redovnog ulaganja u male količine, ali i širu raspodelu kapitala. Na ovaj način može da se zaštiti kapital i iskoristi potencijal zlata kao sredstva koje čuva vrednost u godinama koje dolaze.

Kada je reč o ulaganju u investiciono zlato Georgi Hristov pre svega podvlači da ne treba kupovati nakit na koji se obračunava PDV i uračunava troškove obrade, već kovanice, pločice, dukate investicionog zlata koje je u Srbiji oslobođeno poreza. Tako je 5 grama investicionog zlata jeftinije od 5 grama čistog zlata u nakitu.

“Investiciono zlato je pogodno i za štednju kod malih budžeta. Veličina poluga varira od jednog grama sve do više kilogramskih. Ove najmanje poluge od jedan gram koštaju oko 100 evra i predstavljaju pristupačan način da se i pojedinci sa manjim budžetima oprobaju u štednji u zlatu”, kaže Hristov i dodaje da je najpopularniji proizvod na Balkanu i u Srbiji, austrijski dukat, težine 3,49 grama, čistoće zlata 986, koji košta oko 350 evra.

Kako kaže, postoje i poluge od 1, 2.5, 5, 10, 31.1, pa sve do poluga od 100 grama, opcija je mnogo, a samo je pitanje budžeta i plana štednje.

“Ukoliko neko traži veliku likvidnost i deljivost u svakom trenutku, onda mogu da kupe više manjih proizvoda kako bi mogli češće da unovče delove svoje investicije. Za one koji planiraju duže čuvanje, bolji su veći proizvodi, od unce (31.1g) pa naviše. To mogu da kombinuju sa više manjih proizvoda 1, 5 ili 10 grama, kako bi imali likvidnost. Ako im zatreba novac iz te štednje, mogu da unovče manje proizvode a da veći zadrže, da ne bi morali da prodaju svoju celu investiciju za slučaj da im neka količina novca zatreba”, objašnjava Hristov.

Prema Jorgićevim rečima, investiranje u zlato je dugoročna investicija, što znači investiranje na najmanje pet godina. “Moja strategija je takva da svojim unucima, svakom pojedinačno, poklanjam pločicu 5 grama zlata za rođendan. Na ovaj način razvijam investicionu kulturu kod njih i dajem mali doprinos njihovoj matrijalnoj sigurnosti u budućnosti”, kaže Jorgić i dodaje da onima sa većim budžetom za investiranje, preporučuje disperziju rizika.

“To znači uložiti u različite finansijske instrumente, na primer 40% u akcije prvoklasnih kompanija, 30% u državne obveznice, 15% deposit kod banke, 15% u zlato. Ovi procenti se mogu menjati u zavisnosti od uslova na finansijskim tržištima. Savet je da se koriste usluge ovlašćenih i licenciranih banaka i brokerskih kuća, a ni po koju cenu nepoznatih trgovačkih platformi koje se nude preko interneta. Investiciono zlato treba kupovati preko specijalizovanih institucija, tražiti fiskalni račun i skladištiti ga u bezbednim sefovima”, zaključuje Jorgić.

Hristov podvlači da ne treba držati svu svoju štednju u samo jednom sredstvu. “Treba imati i zlato, i štedni račun za keš i akcije i druga ulaganja, koliko god smo u mogućnosti. Ovako se smanjuje rizik. Bitno je ulagati svoj novac negde, jer ukoliko ga držimo samo u kešu, koja god da je valuta u pitanju, inflacija utiče da gubi na vrednosti. Evro je recimo od 2000. godine izgubio više od polovine svoje kupovne moći.”

Kako Hristov poručuje štedišama u zlatu, kada ga kupe, važno je i kako ga čuvaju. Poluge od zlata dolaze hermetički zapakovane u plastičnom pakovanju koje sadrži informacije o proizvođaču i proizvodu, sertifikat autentičnosti. Ovo pakovanje ne treba otvarati niti oštetiti. Ne treba vaditi ni kovanice koje dolaze u plastičnim kapsulama. Ukoliko je proizvod izvađen iz pakovanja, gubi svoj investicioni status, pa može samo da se proda kao lomljeno zlato poput nakita, što znači da će se prodati za manju cenu. Preporuka je da se zlato drži u sefu u banci ili skrivenom, suvom i tamnom mestu u kući.