DA LI SMO SPREMNI ZA ČETVRTU INDUSTRIJSKU REVOLUCIJU?

Prva industrijska revolucija nas je oslobodila zavisnosti od životinja, ljudskog rada i biomase kao primarnih izvora energije i otvorila eru korišćenja fosilnih goriva, pomoću kojih se stvarala mehanička snaga (preko vodene pare) kojom se mehanizovala proizvodnja. Druga industrijska revolucija je uzrokovana pojavom električne energije, koja je omogućila masovnu proizvodnju, a potpomognuta je pojavom motora sa unutrašnjim sagorevanjem i komunikacionih tehnologija (telefon i telegraf). Treća industrijska revolucija je zasnovana na razvoju digitalnih računarskih sistema i komunikacija koji su iskorišćeni da znatno automatizuju proizvodnju i omoguće nove forme generisanja, obrade i distribucije informacija. Sada se događa četvrta industrijska revolucija, koja je prema nemačkom inženjeru i ekonomisti Klausu Švabu, inače osnivaču foruma u Davosu, nadogradnja treće, a karakteriše je fuzija tehnologija koje brišu granice između fizičkog, digitalnog i biološkog.

Četvrta industrijska revolucija se može opisati i kao dolazak sajber-fizičkih sistema, koji će obezbediti kompletno nove sposobnosti ljudima i mašinama. Nesporno je da će te sposobnosti počivati na tehnologijama koje je iznedrila treća industrijska revolucija, ali kompletno novi načini na koji će te tehnologije biti ugrađene unutar društva, uključujući čak i ljudsko telo, konstituišu suštinu četvrte industrijske revolucije. Primeri su prepravka genoma, nove forme veštačke inteligencije, materijali novih osobina, novi kriptografski metodi, autonomna vozila, kvantno računarstvo i dr.

Vrlo značajan je i sociološki aspekt promena koje uzrokuje nova industrijska revolucija. Kako kaže Švab, "... (četvrta industrijska revolucija) promeniće ne samo ono što radimo već i ono ko smo. Uticaće na naš identitet i sve što je s njim povezano – našu privatnost, pitanje vlasništva, konzumiranje dobara, vreme koje provodimo na poslu i slobodno vreme, kako gajimo svoje veštine i svoje veze, kako komuniciramo".