I POSLE MERKELOVE MERKELOVA

Ona, demohrišćanka koja je do sada uspešno vladala i Nemačkom i Evropom, ili on, socijaldemokrata koga sada slave kao mesiju i pop zvezdu – ko će od njih dvoje vladati Nemačkom u narednom mandatu, pitanje je koje se sve češće čuje u državi u kojoj predizborno raspoloženje sa šarenilom političkih ideja, spekulacijama, kombinatorikom, očekivanjima i adrenalinom potiskuje druge teme. Angela Merkel ili Martin Šulc u kancelarskoj fotelji, Berlin konzervativan ili socijaldemokratski – na to pitanje će više od 60 miliona Nemaca s pravom glasa odgovoriti 24. septembra, na saveznim izborima.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će borba biti ozbiljna, što je, kažu, Merkelovoj bilo jasno još kad je najavila svoju kandidaturu. Krajem prošle godine izgledalo je kao da je gotova – trpela je napade opozicije, sumnje građana u politiku Berlina prema izbeglicama, kojima je otvorila vrata, pa čak i kritike iz sopstvenih političkih redova, što se ne dešava baš često u 83-milionskoj nemačkoj naciji.

Njen koalicioni partner, moćni Bavarac Horst Zehofer, šef bavarske vlade i Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske partije njene svenemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), tvrdio je u jednom momentu da će njegova stranka imati svog kancelarskog kandidata i odbio da joj pruži jasnu podršku. Merkelovoj je čak i ministar iz sopstvenih predova prebacio odgovornost za skretanje CDU ulevo i jačanje evroskeptički raspoložene i desno orijentisane Alternative za Nemačku (AfD), partije muškaraca u skupim odelima.

O političkoj sudbini Merkelove, njenom navodnom povlačenju iz politike, čak i mogućim novim međunarodnim funkcijama, a posebno u kontekstu bregzita, nadugačko se raspredalo, dok je njen moto, izgleda, bio “samo bez panike, molim”. U jednom momentu Merkelovu su političke elite zemlje i velikog dela Evrope, osim Srbije, uglavnom kritikovale, ali je ona, koja je politički zanat učila kod Helmuta Kola, kancelara-rekordera sa skoro 20 godina na vlasti, izgleda znala da pusti probleme da odstoje kako bi ih onda, kako se kaže, kao retko koji političar, rešavala umom naučnika.

Ova godina je, međutim, Merkelovoj donela više popularnosti među Nemcima i manje kritika, ali i ozbiljnog protivkandidata iz redova Socijaldemokratske partije (SPD) – Martina Šulca, bivšeg predsednika Evropskog parlamenta, koga njegove socijaldemokrate sada slave kao mesiju i nosioca nade, a mnogi vide kao sigurnog budućeg nemačkog kancelara.
Šulc je harizmatičan, popularan, omiljen, duhovit, opušten i – obećava reforme mera koje je uveo njegov partijski drug Gerhard Šreder, a koje duboko zadiru u socijalno tkivo Nemačke.
Ta njegova obećanja prijaju uhu birača – svejedno da li su oni od političkog centra desni ili levi, ali to, izgleda, nije jedino na šta nemački birač misli dok zaokružuje da.
Nemci, pokazuju ankete, misle i na međunarodni ugled, iskustvo, sposobnost da se uhvati ukoštac s mnogim unutrašnjim i međunarodnim problemima, sigurnost, izvesnost i druge teme, gde Merkelova, uglavnom, vodi u odnosu na Šulca.