Šta će biti sa G7?

Zasad ne postoji stvarna opasnost da će se čuvena grupa sedam najmoćnijih svetskih ekonomija smanjiti na grupu od šest članica, i to izlaskom Sjedinjenih Američkih Država iz ovog
multilateralnog formata. Međutim, definitivno je primetno da se trgovinska i klimatska politika američkog predsednika Donalda Trampa drastično razlikuju od stavova ostalih članica G7 i da ne postoji kohezija u stavovima Amerike i njenih tradicionalnih saveznika na koju smo navikli. Za svoj prvi put u inostranstvo kao predsednik SAD Donald Tramp je simbolički izabrao da pošalje poruku o važnosti zajedničkog života tri velike religije: islama, judaizma i hrišćanstva. Posle toga se sastao s najvećim saveznicima svoje države: prvo na sastanku NATO članica u Briselu, a zatim i na samitu G7 u sicilijanskom gradiću Taormini. Sa svojim sagovornicima Tramp je najviše razgovarao o bezbednosnim pitanjima i trgovini, a ponekad o svemu tome istovremeno.

Naime, u toku Trampove posete Saudijskoj Arabiji, SAD i ova kraljevina su potpisale trgovinske ugovore vredne više od 350 milijardi dolara. Među njima se našao i sporazum o naoružanju, vredan 110 milijardi, koji će Saudijcima omogućiti da kupe američko oružje, a predstavlja najveći ugovor te vrste u istoriji SAD. U 350 milijardi dolara spada i ugovor Dženeral elektrika o investicijama u Saudijskoj Arabiji, vredan 15 milijardi dolara, i sporazum najveće naftne kompanije na svetu, Saudijskog Aramka, sa jedanaest firmi iz SAD, vredan oko 50 milijardi dolara. U Izraelu i Palestini Tramp se sastao s predstavnicima te dve zemlje i naglasio da obe strane žele mir, te da će se SAD truditi da do sporazuma između njih dođe. Američki predsednik je tokom prvog dela svog puta insistirao da je Iran glavni uzročnik krize na Bliskom istoku, te da arapske države i Izrael konačno imaju zajednički interes u bezbednosti.