Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Više od 33 miliona sajber napada na mobilne uređaje tokom 2023. godine

Sajber kriminal
Srpska ekonomija

Kompanija Kaspersky je tokom 2023. godine analizirala broj sajber napada na mobilne uređaje koji je dostigao skoro 33,8 miliona širom sveta, što je preko 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najčešća pretnja mobilnim uređajima je reklamni softver (adware), koji čine 40,8 odsto svih otkrivenih pretnji. U Srbiji je takođe zabeležen veliki broj napada u 2023. godini.

Dok se međunarodni lideri mobilne industrije okupljaju u Barseloni na Svetskom kongresu mobilnih uređaja (MWC), kompanija Kaspersky objavila je godišnju analizu u kojoj se ističe porast bezbednosnih rizika po mobilne uređaje, usled razvoja zlonamernih mobilnih alatki i tehnologija.

Prema mišljenju eksperata kompanije Kaspersky, primetan je trend rasta napada na mobilne uređaje. Samo u 2023. godini, broj globalnih napada porastao je na 33.790.599, što je skok od skoro 52 odsto u poređenju sa 22.255.956 napada zabeleženih 2022. godine. Najveći broj napada zabeležen je u Nemačkoj sa 513.441, a u Srbiji je zabeleženo 11.883, dok je broj nezabeleženih napada sigurno mnogo veći.

Najčešća pretnja mobilnim uređajima bio je adware, vrsta softvera koji prikazuje neželjene (i ponekad iritantne) pop-up reklame, koje čine 40,8 odsto svih otkrivenih pretnji. Što se tiče bankarskih trojanaca, nakon što se prethodne godine duplirao, broj instalacionih paketa pao je na 153.682 zabeleženih napada. Istovremeno, broj napada preko mobilnih bankarskih aplikacija nije se značajnije menjao.

Sajber kriminalci često distribuiraju mobilne pretnje preko zvaničnih i nezvaničnih prodavnica aplikacija – app stores . U 2023. godini, stručnjaci kompanije Kaspersky primetili su brojne zlonamerne aplikacije koje su se infiltrirale na Google Play-u. To su najčešće bile lažne investicione aplikacije koje su se oslanjale na taktiku društvenog inženjeringa da bi izvukle lične podatke korisnika, pre svega telefonske brojeve i puna imena, koji su kasnije dodati bazama podataka za telefonske prevare. Pored navedenih, učestali su i napadi preko WhatsApp i Telegram modova dizajniranih da kradu korisničke podatke.

„Porast aktivnosti Android malvera i rizičnog softvera tokom 2023. zabrinjava porast napada na mobilne uređaja, nakon relativno mirnog perioda. Broj napada podseća na 2021. godinu i naglašava rizik sa kojim se korisnici suočavaju. Ne treba izgubiti iz vida da trebamo da budemo oprezni i da primenjujemo bezbednosne mere za zaštitu od sajber pretnji koje sve više (i brže) evoluiraju“, komentariše Anton Kivva, stručnjak za mobilnu bezbednost iz kompanije Kaspersky.

Ceo izveštaj o mobilnim pretnjama u 2023. možete pročitati na Securelist.com.

Da biste se zaštitili od mobilnih pretnji, Kaspersky savetuje:

Bezbednije je preuzimati aplikacije samo iz zvaničnih prodavnica kao što su Apple App Store, Google Play ili Amazon Appstore. Čak i tada, aplikacije sa ovih tržišta nisu 100 odsto sigurne, ali su barem proverene i postoji neki sistem filtriranja - ne može svaka aplikacija da se nađe u ovim prodavnicama.

Proverite dozvole aplikacija koje koristite i dobro razmislite pre nego što joj omogućite pristup, posebno kada su u pitanju dozvole visokog rizika. Jedina dozvola koja je potrebna aplikaciji za baterijsku lampu je sama lampa (flashlight), a ne i pristup kameri.

Pouzdano bezbednosno rešenje pomaže vam da otkrijete zlonamerne aplikacije i adware, pre nego što naprave štetu. Efikasna zaštita mobilnih uređaja je Kaspersky Premium, koju možete nabaviti direktno od nekih mobilnih operatera.

Dobar savet je da blagovremeno ažurirate operativni sistem i važne aplikacije. Mnogi bezbednosni problemi se mogu rešiti instaliranjem ažuriranih verzija softvera.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču