Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Veštačka inteligencija u borbi protiv rasipanja hrane

Digitalna tehnologija
Foto: KLM
Srpska ekonomija

Veštačka inteligencija ima široku primenu u avio-industriji, poput predviđanja vremenskih prilika, održavanja aviona, davanja personalizovanih saveta putnicima nakon rezervacija… Holandska avio-kompanija KLM koristi veštačku inteligenciju i u borbi protiv rasipanja hrane, čime ne baci 100 tona obroka na godišnjem nivou. Time ova avio-kompanija proizvodi čak 63% manje otpada!

Rezervacija karte ne znači nužno da će se putnik ukrcati u avion. U zavisnosti od klase, između 3% i 5% rezervacija se ne ostvari, jer se putnici ne pojave ili zakasne. U saradnji sa Kickstart AI, KLM je razvio poseban model veštačke inteligencije, koji na osnovu istorijskih podataka, daje prognoze o očekivanom broju putnika za svaku klasu. Predviđanja pomoću ovog modela veštačke inteligencije počinju 17 dana pre leta i traju sve do 20 minuta pre poletanja aviona. To znači da se predviđa najtačniji mogući broj putnika za ceo proces keteringa: od kupovine namirnica do utovara obroka, čime se sprečava višak obroka i, posledično, bacanje hrane.

Ovaj model se primenjuje već tri meseca i analiza pokazuje da se zahvaljujući njemu baca 63% manje hrane u poređenju sa sistemom keteringa za svakog rezervisanog putnika. To konkretno znači da je na interkontinentalnim letovima potrebno baciti 2,5 obroka manje, odnosno 1,3 kg po letu. Sveukupno, na godišnjem nivou se uštedi 111 tona hrane na svim KLM-ovim letovima koji polaze sa matičnog aerodroma Shiphol.

„Ulaganja u digitalnu tehnologiju su prioritet za KLM, jer primena veštačke inteligencije u velikoj meri doprinosi poboljšanju naših letačkih operacija i čini ih održivijim. Borba protiv bacanja hrane je dobar primer za to, jer rezultira desetinama hiljada obroka koji se ne bacaju na našim letovima svake godine,” prokomentarisala je Marjan Rintel, generalna direktorka KLM.

Ostali naslovi

Kako da internet u romingu ne platite suvim zlatom
Srpska ekonomija
Verovatno poznajete nekog kome je zbog korišćenja interneta u romingu stigao neverovatno veliki račun. Nadamo se da to niste bili vi. Zahvaljujući eSim tehnologiji, odnosno digitalnoj SIM kartici koju instalirate u svoj telefon, više se nećete brinuti o iznosu na računu dok surfujete internetom u inostranstvu
Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice