Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Medonosne pčele otkrivaju zagađivače okoline

Beč
Foto: © Pixabay
Srpska ekonomija

U potrazi za hranom pčele prikupljaju zagađivače iz vazduha, zemlje i vode, zbog čega su ovi insekti već duže vreme u fokusu nauke kao pokazatelji stepena zagađenja okoline. Interdisciplinarni istraživački tim na čelu sa Danijelom Halucom iz Centra za javno zdravlje Medicinskog univerziteta u Beču je u nedavno objavljenom članku istraživao koliko dobro i na koji način pčela može biti korišćena za otkrivanje štetnih supstanci u okolini. Zaključak istraživanja objavljenog u časopisu „Insekti“ glasi: Pčele su genijalni „detektivi“ za praćenje zagađenja, posebno u vezi sa teškim metalima.

Istraživanje je obuhvatilo ukupno 19 studija objavljenih u periodu od 2010. do 2020. godine. Većina članaka fokusirala se na otkrivanje teških metala u medonosnim pčelama i pčelinjim proizvodima, poput meda, obkavila je Kancelarija Grada Beča u Beogradu.

„U našoj analizi smo pokazali da pčela u celini, daleko izvan svojih pojedinačnih proizvoda, predstavlja izuzetan pokazatelj stepena zagađenja okoline u određenom regionu“, objašnjava Danijela Haluca.

S porastom otpuštanja štetnih supstanci u okolinu, povećavaju se i negativni efekti po zdravlje. Da bi ove supstance bile otkrivene, naučnici koriste specijalne detektore tzv. biomonitore. Medonosne pčele se smatraju posebno preciznim u ovom kontekstu. Pouzdanost informacija dobijenih iz pčelinjih proizvoda tesno je povezana s godišnjim dobom, vremenskim uslovima i aktivnošću prikupljanja hrane. Međutim, neophodne su standardizovane studije da bi se izvela podjednaka interpretacija dokazanih vrednosti sa gledišta zdravstvene ekologije. Ipak, i sa svim ograničenjima, jedno je sigurno: „Vredna medonosna pčela je genijalna detektivka za okolinu. Ona ima izuzetnu sposobnost prikupljanja podataka o zagađenju u određenom geografskom području“, zaključila je Haluca. Stoga, upotreba medonosnih pčela kao biomonitora predstavlja obećavajući pristup za kontinuirano praćenje zagađenja okoline, koji dopunjuje tradicionalne stacionarne merne jedinice, objavila je publikacija „Insekti“.

 

Ostali naslovi

Kako da internet u romingu ne platite suvim zlatom
Srpska ekonomija
Verovatno poznajete nekog kome je zbog korišćenja interneta u romingu stigao neverovatno veliki račun. Nadamo se da to niste bili vi. Zahvaljujući eSim tehnologiji, odnosno digitalnoj SIM kartici koju instalirate u svoj telefon, više se nećete brinuti o iznosu na računu dok surfujete internetom u inostranstvu
Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice