Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Da li je umetnost blagotvorna i kako razlikovati kič od umetnosti?

Beč
Foto: © Jorit Aust
Srpska ekonomija

Posmatranje „Betovenovog friza“ slikara Gustava Klimta pozitivno utiče na raspoloženje – posebno kada istovremeno svira Deveta simfonija Ludviga van Betovena. To je pokazalo istraživanje koje su sproveli psiholozi Bečkog univerziteta.

„Betovenov friz“ jedno je od glavnih dela Gustava Klimta i smatra se jednim od vrhunskih radova bečkog Jugendstila. Tema friza odnosi se na Vagnerovu (Rihard Vagner) interpretaciju Devete simfonije. Tri oslikana zida u suterenu zgrade Bečke secesije čine povezanu priču koja predstavlja ljudsku čežnju za srećom.

Za studiju istraživačkog tima pod vođstvom Helmuta Ledera sa Fakulteta za psihologiju u Beču, posetioci su pozvani da posmatraju friz dok slušaju muziku koja je inspirisala ovo umetničko delo - Betovenovu Devetu.

Ishod istraživanja upoređen je sa ishodom grupe ljudi koji nisu slušali muziku tokom posmatranja friza. Rezultat: uz muziku se povećava uživanje u umetnosti, a stres se smanjuje. „Ovde se stvara nešto što ljude čini srećnim i uzdiže ih“, kaže Leder.

Razlikovanje između kiča i umetnosti

„Kada se stimulišu dva čula, na estetski, umetnički način, to još više pojačava estetsko iskustvo. Takođe smanjuje anksioznost ili brigu. To je poznato iz opere, kada se vizuelni i plesački momenat uklapa sa muzikom, to može dovesti do ekstatičnog doživljaja,“ kaže Leder. Istraživački tim takođe je utvrdio da je kratka poseta muzeju od 14,3 minuta kod svih posetilaca, nezavisno od muzike, smanjila strahove, stres i negativno raspoloženje. „Umetnost svakako ima potencijal da nam čini dobro, ali estetika ima pritom značajnu ulogu. „Želja mnogih istraživača je da mogu da potvrde da je umetnost blagotvorna, ali još uvek postoji premalo istraživanja koja bi to potkrepila“, objašnjava Leder.

Na primer, trebalo bi razlikovati između kiča i umetnosti: „Kič može brzo izazvati pozitivne emocije, kao što je lep prikaz mačke, i prava estetika, koja ide dublje. Bitan sastojak osećaja da nam umetnost čini dobro je da imam osećaj da mi se prenosi nešto što može biti značajno za mene“, dodaje Leder. Rezultati istraživanja, objavljeni u stručnom časopisu „APA PsycArticles“, mogu se proveriti putem sopstvenog eksperimenta – uz slušalice koje obezbeđuje muzej.

 

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču