Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Potražnja za zelenim zanimanjima

Beč
Foto: © Pixabay
Srpska ekonomija

U glavnom gradu Austrije nedavno su održani „Dani obrazovanja“ koji su pokazali veliku potražnju u oblasti obrazovanja sa „zelenim veštinama“. „Zeleni poslovi“ su zanimanja koja aktivno doprinose izbegavanju negativnih uticaja na okolinu i pomažu u sprovođenju energetske tranzicije. Da bi se ostvarila ova transformacija, potrebni su odgovarajući kvalifikovani stručnjaci. Zato se „zelene veštine“ ubrajaju među najtraženije veštine budućnosti.

„S obzirom na energetsku tranziciju, obuke sa 'zelenim veštinama' sve više privlače pažnju mladih. Prema nedavnom istraživanju koje je sprovela Privredna komora Austrije, tri od četiri mlade osobe su zainteresovane za odgovarajuće obuke. Prema tome, 75 odsto učenika iskazalo je interesovanje za poslove sa fokusom na zaštitu životne sredine“, izjavila je predstavnica Privredne komore Beča, Marija Smodiks-Nojman. Jedno od održivih zanimanja sa perspektivom je poziv elektrotehničara. „Bez elektrotehnike nema energetske tranzicije“, rekla je Smodiks-Nojman. Eksperti u oblasti fotonaponskih-postojenja, instalacije pametnih kuća i skladišta energije ili punjača za električne automobile će u budućnosti biti sve više traženi.

Takođe eksperti za planiranje i instalaciju sistema grejanja, ventilacije i vodosnabdevanja, građevinski tehničari igraju važnu ulogu u prelasku na ekološka rešenja korišćenjem obnovljivih izvora energije, kao što su toplotne pumpe ili solarni kolektori. Ova oblast konstantno donosi nove inovacije, za čiju primenu u svakodnevnom životu su potrebni građevinski tehničari. U podršci energetske tranzicije u budućnosti će biti posebno važna logistika, što zahteva specijaliste za špediciju. „Svako preduzeće koje trguje robom zahteva dobro obučene stručnjake za logistiku. Špediteri znaju kako se organizuju procesi u vezi sa nabavkom, transportom, skladištenjem i manipulacijom proizvodima i materijalima tako da ekološki otisak bude što manji, a da kvalitet proizvoda ne trpi“, istakla je Smodiks-Nojman.

U bečkim preduzećima je nova obrazovna godina započela bumom za učenike. Broj osoba koje trenutno završavaju prvu godinu obuke za svoje zanimanje u bečkim preduzećima je bio 27 odsto veći nego pre godinu dana. Svi privredni sektori su zabeležili dvocifrene stope rasta, osim industrije sa osam odsto. Međutim, u avgustu je u industriji zabeležen rast od trećine u odnosu na 2022. godinu. Najveći rast beleži sektor zanatstva i rukotvorina, koji istovremeno predstavlja i najveći sektor za obuku.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču